in

Ništa od povratka veronauke u škole, dovoljno je zastupljena, smatraju u Ministarstvu prosvete

U CRNOGORSKIM školama neće se učiti predmet veronauka. Ministarstvo prosvete, nauka i inovacija smatra da je veronauka sasvim dovoljno zastupljena u nastavnom programu kroz izborne predmete i da nema potrebe da se uvodi u programe javnih obrazovnih ustanova u Crnoj Gori.

V.K.

Ovo je i odgovor nadležnih prosvetnih organa mitropolitu crnogorsko-primorskom Joanikiju koji je tokom božićnih praznika kazao da je došlo vreme da se veronauka vrati u škole.

– Ima dosta obaveza koje je država preuzela svim temeljnim ugovorima, ne samo sa Srpskom pravoslavnom crkvom. Recimo, naše je pravo i vraćanje veronauke u škole i verska služba u vojsci. To je, neka izvinu gospoda “natovci”, NATO standard, i Vojska Crne Gore treba da ima vojne sveštenike. Toga ima u svim NATO zemljama. Ali kod nas još nema nikakvog pomaka u tom smislu. Naše je pravo da sveštenstvo ima slobodniji pristup i bolje uslove kada posećuju bolesnike u bolnicama da im pruže duhovnu utehu – kazao je mitropolit.

Iz Ministarstva podsećaju da član 5 Opšteg zakona o obrazovanju i vaspitanju propisuje da je u javnoj ustanovi obrazovanje i vaspitanje svetovnog karaktera, što znači da u obrazovnim ustanovama nije dozvoljeno religijsko delovanje osim u ustanovama koje su licencirane kao verske škole.

Uvažavanje prava građana

FUNKCIONER Nove srpske demokratije Budimir Aleksić podseća da verska prava spadaju u korpus temeljnih ljudskih prava.

– U Evropi oko toga nema spora. Grčka je članica NATO, Nemačka, Austrija, Mađarska… I u tim zemljama je veronauka prisutna u obrazovnom sistemu. Naš pristup prema tom pitanju treba da bude demokratski i da uvažavamo prava građana – naglašava Aleksić.

On podseća da je Crna Gora jedna od najreligioznijih država u Evropi, koja broji čak 95 odsto vernika, od čega 75 odsto pravoslavnih, a ostalo su drugih vera, što su pokazali raniji popisi.

– Što se tiče javnih obrazovnih ustanova, učenicima koji to žele, omogućeno je izučavanje izbornog predmeta Istorija religije u devetom razredu osnovne škole, kao i u gimnazijama – saopštili su iz ovog vladinog resora, ističući da u osnovnoj školi učenici stiču znanja u okviru četiri glavne teme – Osnovni koncepti i pojmovi religije i predmonoteistička verovanja, Judaizam, Hrišćanstvo, Islam, dok učenici gimnazija, pored navedenih, izučavaju i teme – Verovanja i ritual u Evropi do prodora hrišćanstva, Religijski sistem starih civilizacija, Religija i savremeni svet…

Iz Ministarstva prosvete, nauke i inovacija podsećaju da u državi postoje i verske škole u koje se mogu upisati sva deca koja su zainteresovana za ove programe obrazovanja, čime je omogućeno negovanje verskih uverenja u punom kapacitetu koje se garantuje Ustavom i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i slobodama.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije