Natalija je silovana sa 17 godina, a njena ćerka je nestala: DNK test razrešio je njene sumnje

Natalija Kalimbetova iz Kazahstana bila je žrtva silovanja kad je imala 17 godina. Rodila je devojčicu koju je ostavila u bolnici, a po savetu svoje majke, silovatelje nije tužila. Posle više od 30 godina uspela je da pronađe svoju ćerku kojoj je na rođenju dala ime Anđelika – DNK test potvrdio je njene sumnje.

Natalijina priča obišla je ceo svet. O tome šta joj se dogodilo u mladosti ćutala je pola života. Mnogi bi na njenom mestu nastavili da ćute: zašto dirati prošlost, kad se sve odavno promenilo. Ali ona je odlučila da progovori uprkos svemu i da se izbori za pravdu.

“Silovali su me i pretili da će me ubiti ako ih prijavim”

Imala je 17 godina kad joj se desila nesreća – bilo je to 1994. godine. Natalija je sa svojim školskim drugovima u rodnom selu u Zapadno-Kazahstanskoj oblasti otišla u diskoteku. Kada se vraćala kući, već su je čekala četvorica mladića, svi stariji od nje. Neko ju je udario u lice, a probudila se na obali reke Žajik u napuštenoj kući. Zlikovci su je celu noć tukli i silovali, a zatim zapretili da će ako progovori biti mrtva.

“Majka me je ubedila da ih ne prijavljujem policiji. Ona je na svoj način želela da mi spasi život. I spasila ga je. Zato sam sada ovakva, sa jakim karakterom. Obrazovala sam se. Stala sam na noge, nisam umrla… Da je tada digla buku, da sam silovatelje prijavila policiji, verovatno bi me samo udali za jednog od njih, a oni bi nastavili da me siluju. Možda bi me i ubili”, priča Natalija.

Godine 1995. rodila je ćerku. Nije bilo podrške ni pomoći. U porodilištu je potpisala da ostavlja bebu, ali su medicinske sestre videle koliko je mlada majka vezana za malu Anđeliku. Savetovale su joj: završi školu, nađi posao, udaj se i za par godina se vrati u Uralsk, pa ćeš uzeti devojčicu iz Doma za nezbrinutu decu. Ali Natalija nije stigla da uzme ćerku. Tek što je našla posao, saznala je da je dete usvojeno.

Potraga za ćerkom trajala je 30 godina

“Pri usvajanju njeno prezime je postalo Boug, a drugo ime Nikol. Možda je usvojena u SAD”, s tom mišlju je živela godinama, dok nije odlučila da započne potragu za detetom, a ujedno i da pokuša da kazni silovatelje – oni su postali ugledni ljudi u svom selu.

I desilo se čudo! Natalija je pronašla ćerku koja je zaista živela u SAD. Uporedili su fotografije, podatke po datumima – sve se poklopilo. To je bio uzbudljiv trenutak za majku i ćerku. U oktobru je Anđelika pozvala majku da dođe u SAD da se upoznaju lično i urade DNK test. Srele su se na aerodromu.

“Kad sam je videla na aerodromu, odmah sam znala da je to moja ćerka. Pa ja sam je rodila, znam njen pogled, svaku njenu ćeliju, obrve, nokte”, podelila je Natalija.

Uradile su DNK test koji je potvrdio da je Anđelika zapravo Natalijina ćerka.

“99,9%. Naravno, rekla sam da će biti moja ćerka! Prepoznala sam je, videla i odmah znala – moja je. Toliko je bila uzbuđena”, priča Natalija.

Majku i ćerku čekaju veliki planovi, žele da nadoknade izgubljeno vreme, da se upoznaju i postanu porodica. Natalija planira da upozna ćerku sa polubratom.

“Ne ostajemo u Americi, idemo u Tajland. Tamo će doći i moj sin. On studira u Kini, ali će doći na ostrvo Puket, gde ćemo se svi videti. Želim da ih upoznam! Bićemo jedna porodica! Ćerka prvi put ide u Aziju, vodiću je tamo”, raduje se Natalija Kalimbetova što može da bude sa ćerkom i pokaže joj zemlju u kojoj već godinama živi.

U Kazahstan se nije vratila. Ali ne namerava da odustane od borbe protiv silovatelja.

“Posle toga ne živim mirno. Skoro mi je 50 godina… Ono što su mi uradili nije samo silovanje. Tada su mi rekli da imam dva izlaza: ili da umrem na obali reke ili da zauvek ćutim. Sve sam to prošla. Ti ljudi i dalje žive bezbrižno, četvorica muškaraca koji su me silovali, zgazili i ostavili na obali reke Žajik…”, navodi Natalija.

Njenu sudbinu prati hiljade ljudi, u komentarima joj žele sreću, a još je mole da konačno pokaže ćerku, koju majka i dalje zove kao pri rođenju – Anđelika.

Pogledajte BONUS VIDEO: