admin
Ono što metode koje Amiši primenjuju čini posebno zanimljivim jeste činjenica da se većina zasniva na prirodnim materijalima, pažljivom posmatranju biljaka i pravilnom izboru trenutka za radove u bašti. Nema komplikovanih postupaka, a ni velikih ulaganja za suzbijanje korova. Neki od njihovih trikova toliko su jednostavni da ćete se verovatno zapitati zašto ih i sami ranije niste isprobali.
Za Amiše, koji su poznati po skromnom načinu života i oslanjanju na tradicionalne veštine, uzgajanje povrća predstavlja važan deo svakodnevice. Znanje o obradi zemlje prenosi se generacijama, a iskustvo ih je naučilo da najbolji način borbe protiv korova nije uvek njegovo neprestano čupanje, već sprečavanje da se uopšte razraste.
Kako piše portal “Haus dajdžest” (House Digest), o ovim metodama govorio je i amiški baštovan Džoni Miler, koji je časopisu “Modern farmer” (Modern Farmer) poslao čak 45 stranica rukom ispisanih saveta o ekološkom uzgoju. Među njegovim preporukama nalaze se i postupci koji na prvi pogled deluju neobično, ali imaju sasvim praktično objašnjenje.
Umesto skupih preparata zemlju prekrivaju običnom slamom
Jedna od najvažnijih tajni amiških povrtnjaka krije se u malčiranju, odnosno prekrivanju zemlje slojem prirodnog materijala. Na ovaj način zemljište se štiti od isušivanja, a korov dobija znatno manje prostora i svetlosti za rast. Amiši najčešće koriste slamu, ali i seno lucerke. Iako oba materijala imaju sličnu osnovnu namenu, između njih postoji važna razlika. Slama se postepeno razgrađuje i obogaćuje zemljište organskom materijom bogatom ugljenikom, dok lucerka sadrži više azota, koji je neophodan za pravilan rast i razvoj povrća.
Ovakav prirodni pokrivač posebno je koristan oko paradajza, paprika, tikvica i drugih biljaka kojima je tokom leta potrebna stabilna vlažnost zemljišta.
Ipak, postoji jedna važna začkoljica. Seno koje sadrži zrelo seme korova može napraviti više štete nego koristi, jer se neželjene biljke mogu dodatno proširiti po bašti. Zato je za manje povrtnjake često sigurniji izbor čista, dobro osušena slama bez semena.
Njihov najneobičniji trik ne zahteva nikakav alat
Jedan od postupaka koje Amiši primenjuju mogao bi da iznenadi mnoge baštovane. Naime, korov koji raste između redova povrća ponekad uopšte ne čupaju, već ga jednostavno gaze dok prolaze kroz baštu. Iako zvuči previše jednostavno, ovaj postupak ima svoju svrhu: stalnim gaženjem oštećuju se mlade biljke korova, usporava njihov razvoj i smanjuje mogućnost da izrastu dovoljno visoko da zasene povrće.
Naravno, to ne znači da će svaki korov nestati. Vrste koje imaju snažan i dubok koren često se oporavljaju, ali se redovnim gaženjem može ograničiti njihov rast i smanjiti potreba za plevljenjem. S druge strane, korov koji izbija neposredno uz povrće Amiši uklanjaju ručno. Upravo te biljke predstavljaju najveći problem, jer gajenim kulturama oduzimaju vodu, hranljive materije i svetlost.
Najvažnije je reagovati pre nego što korov poraste
Amiški baštovani dobro znaju da je mnogo lakše ukloniti korov dok je sasvim mlad nego čekati da razvije snažan koren i zauzme čitavu leju. Zbog toga posebnu pažnju obraćaju na temperaturu zemljišta, količinu padavina i vremenske prilike koje pogoduju klijanju semena. Džoni Miler u svojim zapisima opisuje i način izračunavanja takozvanih toplotnih jedinica, koje pomažu da se proceni kada će korov početi da niče. Upravo tada obavlja se plitka obrada zemljišta, kojom se mlade biljke uništavaju pre nego što uspeju da se razviju.
Za vlasnike malih bašta to znači da nije potrebno čekati da korov postane vidljiv problem. Povremeno plitko okopavanje, naročito posle toplih dana i kiše, može znatno olakšati održavanje povrtnjaka. Važno je samo ne obrađivati zemlju preduboko, kako se ne bi oštetilo korenje povrća ili na površinu iznelo novo seme korova.
Ponekad namerno kasne sa setvom povrća
Dok mnogi baštovani jedva čekaju prve toplije dane da počnu sa setvom, Amiši ponekad rade upravo suprotno. Određene vrste povrća seju nešto kasnije, kada se zemljište dovoljno zagreje. Razlog je jednostavan: u toplijoj zemlji seme brže klija, a mlade biljke se lakše razvijaju. Na taj način povrće može brže da napreduje i stekne prednost u odnosu na korov koji mu oduzima prostor i hranljive materije. Ovaj postupak posebno je koristan za kulture koje vole toplotu, poput boranije, tikvica i kukuruza.
Ipak, kasnija setva nije univerzalno pravilo. Vreme sadnje mora da bude prilagođeno vrsti povrća, lokalnoj klimi i dužini vegetacione sezone.
Korov im otkriva i u kakvom je stanju zemlja
Za razliku od mnogih baštovana koji korov posmatraju isključivo kao neprijatelja, Amiši obraćaju pažnju i na to koje se vrste pojavljuju u njihovim povrtnjacima.
Prema Milerovim zapisima, određene neželjene biljke mogu biti pokazatelj mogućeg disbalansa hranljivih materija u zemljištu. Tako on pojavu pojedinih travnatih korova povezuje sa viškom magnezijuma, dok veće prisustvo maslačka smatra mogućim znakom slabijeg kvaliteta zemlje. Međutim, važno je naglasiti da sama pojava određene vrste korova nije pouzdan dokaz hemijskog sastava zemljišta. Za precizne podatke neophodna je laboratorijska analiza.
Ipak, posmatranje biljaka može pružiti korisne naznake o uslovima u bašti. Pojedine vrste češće se pojavljuju na zbijenom, vlažnom ili zapuštenom zemljištu, pa njihovo prisustvo može ukazati na potrebu za drugačijim održavanjem.
Ne odbacuju baš sve savremene metode
Iako su poznati po tradicionalnom načinu života, Amiši nisu potpuno zatvoreni za savremenije poljoprivredne postupke. Pravila se razlikuju od zajednice do zajednice, pa se razlikuju i načini na koje obrađuju zemljište.
Pojedini amiški poljoprivrednici koriste gasne plamenike za termičko suzbijanje korova. Visoka temperatura oštećuje biljno tkivo, zbog čega neželjene biljke venu i odumiru. Međutim, ovaj postupak nosi ozbiljan rizik od požara i oštećenja okolnih kultura, pa nije pogodan za nestručnu primenu.
U nekim domaćinstvima koristi se i crna plastična folija, koja sprečava razvoj korova tako što blokira sunčevu svetlost. Za razliku od pokrivača koji ostaju na zemljištu, ovakvu foliju nakon upotrebe uklanjaju kako bi sprečili njeno postepeno raspadanje i zagađivanje zemlje ostacima plastike.
Kako da njihove trikove primenite u svojoj bašti?
Najveća prednost amiškog načina održavanja povrtnjaka jeste to što se većina postupaka može primeniti bez velikih troškova.
Recimo, nakon sadnje paradajza ili paprike, zemlju oko biljaka možete prekriti slojem čiste slame. Ona će usporiti rast korova i pomoći da zemljište duže zadrži vlagu tokom vrelih letnjih dana. Pritom je važno ostaviti malo slobodnog prostora oko samih stabljika. Prostor između leja povremeno plitko okopavajte, dok korov koji raste neposredno uz povrće uklanjajte ručno, pre nego što razvije snažan koren.
Suština amiških metoda nije u jednom čudotvornom triku, već u kombinovanju nekoliko jednostavnih postupaka. Kada se korov suzbija na vreme, a zemljište pravilno neguje, bašta zahteva manje napornog rada, dok povrće dobija bolje uslove za rast. I upravo je to najvrednija lekcija koju možemo preuzeti od Amiša: ponekad je za zdravu i urednu baštu potrebno mnogo manje novca, a mnogo više znanja o prirodi.
Pogledajte BONUS VIDEO:
Autorska prava Republika.rs / Tekst / Slika / Video /