Hit priča bivšeg igrača Zvezde: Zamisli da me je pojeo zmaj, mislio sam da sam gotov! Jezik 2 metra, veći od mene…

Nije mu bilo svejedno…

Foto: Youtube/Crni Guja

Nekadašnji napadač Crvene zvezde, Milan Purović, tokom bogate karijere promenio je više od deset zemalja, ali jedna anegdota iz Malezije definitivno prevazilazi sve uobičajene fudbalske priče.

Gorostasni centarfor se pre nekoliko godina našao licem u lice sa opasnim predatorom – komodo zmajem. O ovom nesvakidašnjem i zastrašujućem susretu, o kojem danas priča uz osmeh, Purović je u dahu govorio za „Glas Srpske“.

– Nisam verovao da postoji takva životinja! Bio sam u Maleziji tada, krenuo na jedan trening. Parkirao se kod kapije. Izlazim i vidim nešto što nikad u životu nisam video. Brate, meni su “oči ispale” gledajući, ja sam mislio da me neko zeza! (smeh) Diže glavu, fokusira me pogledom i “palaca” jezikom. Imam osećaj da jezik ima dva metra – počeo je priču Purović.

Kada je shvatio da situacija nije nimalo naivna i da ispred sebe ima zver ogromnih razmera, nekadašnji miljenik „delija“ dao se u beg.

– Kad sam to video, pobegao sam u zgradu, popeo se na sprat, zatvorio se. Gde ću sad, ući će, ima tri metra. Veličine je “ja plus ja”. Raspon ruku – ogroman. Kad digne glavu, pa onaj trup… Ne možeš da veruješ dok ga ne vidiš uživo. Karl Luis mu ne može pobeći. Strašno izgleda. Šta da radim, kome da se javim? Gledam, dolaze ljudi, teram ih. Oni gledaju. Hoće ovaj jedan igrač da uđe, ne dam ja. Ipak ušao je u dvorište. Rekoh: “To je to, ovaj je gotov mićo moj, poješće ga” – premotava film napadač.

Ipak, reakcija lokalaca na trometarskog gmizavca bila je potpuno drugačija od njegove:

– Hop, dođe on do vrata, taj mali, igrač. Nisu to ista vrata kao kod nas. Svugde su klizna tamo. Nema kod njih krađa, za sve te stvari ide smrtna kazna. Hoćeš da piješ, na primer, plaćaš – boca viskija je 700 dolara, pa izvoli. Pivo je 30. Nego da se vratim, uđe mali, gleda me, objasnim mu nekako, on kad je shvatio šta je, odvalio se smejati. Umire od smeha čovek. Smešno mu je što se ja bojim. Gledam ga…

Nije Purović želeo ništa da prepusti slučaju. Fudbal i trening su pali u drugi plan, a jedini cilj bio je bezbedno napustiti to mesto.

– Nisam znao engleski dovoljno dobro da objasnim sve. Uzeo sam telefon, otvorio prevodilac i poručio da mi odmah doveze kola do samih vrata. Dovezao je i otišao sam u hotel, rekao sam da jave treneru i predsedniku. Ako bude neki problem zbog svega – idem kući. Posle su me zvali, sve je bilo rešeno.

Klub je brzo reagovao i napadaču obezbedio znatno bezbedniji smeštaj, daleko od tropskih predatora:

– Prešao sam da živim u zgradu, četvrti sprat, okružen betonskim zidovima, sa portirom dole. Tu sam živeo posle. Zamisli pojeo me komodo zmaj, nemoj me zezati. Ej, Purketa pojeo komodo zmaj – zaključio je kroz smeh Purović za „Glas Srpske“.