admin
Janša u čestitki zatražio arhive službi bezbednosti iz doba nekadašnje Jugoslavije
Foto D. Balšić
POBEDA “Studentske liste” na vanrednim parlamentarnim izborima održanim u nedelju ne znači da će nova vlast moći da vodi spoljnu politiku od nule, niti da će politički zemljotres u Beogradu automatski promeniti odnose Srbije sa Evropskom unijom i susedima. Naprotiv, pred budućom vladom otvara se niz pitanja na kojima će morati da pokaže da li može da pomiri različita očekivanja birača, ustavne pozicije države i zahteve međunarodnih partnera. Od odnosa prema Briselu, Moskvi i Vašingtonu, preko Kosova i Metohije, do Bosne i Hercegovine i nerešenih sporova sa komšijama – pred vladom “Studentske liste” biće mnogo više od obećane borbe protiv korupcije. Prvi nagoveštaj da promena vlasti u Beogradu neće promeniti računicu u regionalnim i svetskim prestonicama, koje ne odustaju od svojih interesa, već je stigao iz Ljubljane. Tako je slovenački premijer Janez Janša čestitku pobednicima na izborima započeo porukom podrške evropskom putu Srbije, a završio ispostavljanjem uslova novim vlastima, potežući temu arhiva nekadašnjih jugoslovenskih službi bezbednosti.
Drugim rečima, čestitka se pretvorila i u podsećanje na nerešeno pitanje iz zajedničke prošlosti, uz poruku da bi njegovo rešavanje trebalo da bude deo napretka Srbije ka EU. Ima onih koji u ovom Janšinom nediplomatskom potezu vide i njegov lični motiv, s obzirom na to da je u prošlosti u više navrata optuživan da je bio saradnik stranih obaveštajnih službi.
Navodi o njegovim vezama sa tajnim službama bivše Jugoslavije (Udba/SDV) ili stranim službama poput nemačkog BND decenijama su predmet političkih spekulacija, medijskih optužbi i svedočenja bivših obaveštajaca, doduše bez sudskih dokaza. Naša strana mogla bi, recimo, u budućnosti da predloži Trampu: mi Ljubljani dosijea, a ona nama arhive o masovnim egzekucijama pripadnika Ravnogorskog pokreta na Zidanom mostu, koje je izvršavala tadašnja Oslobodilna fronta. Uslovljavanja na našem evropskom putu juče su ponovo stigla i iz Zagreba. Hrvatski zvaničnici poručili su da očekuju prihvatanje odgovornosti za događaje iz devedesetih, otvaranje arhiva i procesuiranje ratnih zločina, čime bismo, kako se navodi, pokazali da smo spremni za preuzimanje odgovornosti za “velikosrpsku agresiju na Hrvatsku”.
Enigma zvana Srebrenica
Kada je reč o regionu, pored uslovljavanja na eU putu od komšija, članica briselskog kluba, još jedan izazov za buduću vlast biće i pitanje odnosa prema Sarajevu, Banjaluci i dejtonskom sporazumu. Program SL predviđa očuvanje ustavnog položaja i utvrđene nadležnosti republike Srpske, uključujući njeno pravo veta u okviru zajedničkih institucija, kao i njenu pokretnu i nepokretnu imovinu.
Pominju se i sporazum o specijalnim i paralelnim vezama i jačanje saradnje. Navodi se i “pažljivo vođenje odnosa sa Sarajevom, bez odustajanja od prava i interesa rS”. Međutim, očekivanja iz Sarajeva, bar kada je reč o bošnjačkom faktoru su drugačija, jer oni insistiraju da treba ukinuti RS, da se kažnjava negiranje ratnih zločina i da se zločini u Srebrenici proglase genocidom.
Predsednik Sabora Gordan Jandroković (HDZ) rekao je da se nada da će u Srbiji nakon izbora biti pokazana spremnost na saradnju oko pitanja nestalih i ratnih zločina, ali da treba sačekati, ističući da neki od onih koji govore u ime pobedničke “Studentske liste” kada je u pitanju Hrvatska “ponavljaju da imamo različite narative kada su u pitanju devedesete”. Međutim, na kakvu “saradnju” misli odmah je pojasnio: – Samo je jedna istorijska istina. Mi to jako dobro znamo. Videćemo u kom će smeru Srbija ići kada se u Beogradu imenuju premijer i ministri. I potpredsednik Vlade i ministar hrvatskih branitelja Tomo Medved kaže da od nove vlasti u Srbiji očekuje da otvori arhive i Hrvatskoj dostavi informacije koje su mnogo puta tražene. Takođe, očekuje da se nastavi procesuiranje odgovornih za ratne zločine.
Tu su i odranije poznati zahtevi – povratak kulturnog blaga i rešavanje teritorijalnog spora oko granice na Dunavu u području Šarengradske ade. “Studentska lista” je tokom kampanje izbegavala da evropske integracije postavi u središte svog programa, a pojedini njeni predstavnici zalagali su se da se o članstvu u EU građani izjasne na referendumu, nakon sprovođenja reformi i zatvaranja pregovaračkih poglavlja, odnosno klastera. Istovremeno, poručivali su da se protive uvođenju sankcija Rusiji. Ovakve poruke iz Ljubljane, a naročito iz Zagreba, sigurno će biti veliki izazov za nameru SL, bar kako ju je u intervjuu hrvatskim medijima nakon pobede formulisao nosilac liste Ilija Srdanović, da odnose sa Hrvatskom razvija u normalne demokratske i prijateljske.
Iz SAD se raduju nastavku saradnje
IZ američkog Stejt departmenta su u izjavi za Radio Slobodnu Evropu poručili da su upoznati sa preliminarnim rezultatima, uključujući i priznavanje poraza bivšeg predsednika i nosioca liste “Ujedinjena Srbija” Aleksandra Vučića: – Radujemo se nastavku i daljem unapređenju našeg partnerstva sa novoizabranim članovima Narodne skupštine Srbije i građanima Srbije, nadovezujući se na zamah ostvaren tokom protekle godine, između ostalog i pokretanjem Strateškog dijaloga
On se dan posle izbora čuo sa hrvatskim premijerom Andrejem Plenkovićem, nakon čega je poručio da spoljna politika, ponajpre prema susednim državama, mora biti utemeljena na načelima civilizovanog dijaloga i državničke odgovornosti, pri čemu je posebno istakao odnose Zagreba i Beograda:
– Prvo morate graditi dobre odnose sa susedima jer, u protivnom, ne možete očekivati ni dobre odnose s velikim zemljama i svetskim silama.
Naši sagovornici ukazuju da bi za Srbiju bilo važno da buduća vlada nastupi sa jasnom politikom kada je reč o evropskim integracijama i odnosima u regionu – da ne odbacuje unapred razgovor o otvorenim pitanjima, ali ni da prihvata da se evropska perspektiva pretvori u niz pojedinačnih bilateralnih pogodbi.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
