Pet stvari koje mentalno zdravi ljudi nikada ne rade: Tajna nije u bežanju od problema

Mentalno zdravlje, koje je jednako važno kao i fizičko, predstavlja osnovu kvalitetnog, ispunjenog i smislenog života. Prema definiciji, reč je pre svega o sposobnosti da prepoznamo ono što osećamo, prihvatimo činjenicu da ne možemo sve da kontrolišemo i nastavimo dalje čak i onda kada nemamo sve odgovore. Ako smo u tom segmentu stabilni, neće nas biti sramota i da ponekad zaplačemo ili napravimo grešku, ali isto tako nećemo dozvoliti da nas sopstvene emocije, strahovi i loše iskustvo zauvek zarobe.

U čemu se krije tajna psihički najsnažnijih osoba, zapitali su se autori sa platforme “Medium” u okviru istraživanja navika koje nam otežavaju razvijanje psihološke otpornosti. Neke od njih toliko su uobičajene da ih često i ne primećujemo, a ipak mogu da utiču na naše odnose, odluke i svakodnevni osećaj zadovoljstva. Proučavajući ponašanje ispitanika, psiholozi su uočili pet stvari koje mentalno zdravi ljudi nikada ne rade.

Emocije ne treba da upravljaju svakom vašom odlukom

Svi imamo trenutke kada nas obuzmu ljutnja, strah, razočaranje ili tuga. Ponekad je dovoljan jedan neprijatan komentar da nam pokvari dan, poruka bez odgovora da probudi sumnju ili sitna svađa da izgovorimo reči zbog kojih ćemo kasnije zažaliti. Mentalno snažni ljudi ne pokušavaju da se pretvore u osobe koje ništa ne osećaju. Naprotiv, oni razumeju da su emocije važan deo ljudskog iskustva, ali se trude da naprave razliku između onoga što osećaju i onoga što će na osnovu tog osećanja uraditi.

Kada su ljuti, ne moraju odmah da uzvrate. Kada su uplašeni, ne odustaju automatski od onoga što im je važno. Kada su povređeni, daju sebi vremena da razumeju situaciju pre nego što donesu konačan sud. To je veština koja se razvija postepeno.

Nekada je dovoljno zastati nekoliko trenutaka, udahnuti duboko i zapitati se da li će nam ova reakcija zaista pomoći, ili samo pokušavamo da se oslobodimo neprijatnog osećanja. Nije svaka emocija poziv na akciju. Neophodno je, pre svega, da je prepoznamo, prihvatimo i sačekamo da prođe njen najintenzivniji talas.

Ne dozvolite strahu da vas zauvek zadrži na istom mestu

Strah od neuspeha, odbijanja ili osude drugih može da bude toliko snažan da nas navede da odustanemo i pre nego što pokušamo. Odlažemo važnu odluku, ne prijavljujemo se za posao koji želimo, ćutimo kada bi trebalo da kažemo šta mislimo i ostajemo u poznatom okruženju samo zato što nam nepoznato deluje zastrašujuće.

Mentalna snaga ne podrazumeva odsustvo straha, već spremnost da se suočimo s njim. Ljudi koji razvijaju psihološku otpornost razumeju da ne mogu unapred da znaju ishod svakog pokušaja. Mogu da pogreše, budu odbijeni ili shvate da nešto nije za njih. Ipak, ne posmatraju svaki neuspeh kao dokaz da nisu dovoljno dobri. Umesto da se pitaju šta će se dogoditi ako ne uspeju, razmišljaju i o drugoj mogućnosti – šta bi mogli da propuste ako nikada ne pokušaju?

To ne znači da treba bez razmišljanja ulaziti u rizike ili zanemarivati realne opasnosti, već da strah ne treba da bude jedini glas koji slušamo kada odlučujemo o sopstvenom životu. Jer, i mali korak izvan zone komfora može da da znak za početak velike promene.

Nemojte da povređujete druge zato što je vama teško

Kada prolazimo kroz težak period, lako je da frustraciju prenesemo na one koji su nam najbliži. Povišenim tonom, grubim rečima, sarkastičnim opaskama ili ignorisanjem pokazujemo da smo nezadovoljni, iako osoba preko puta nas nije uzrok problema. Mentalno snažni ljudi nastoje da prepoznaju taj obrazac i preuzmu odgovornost za svoje ponašanje. Naravno, i njima se dešava da izgube strpljenje i mir. Ali, kada shvate da su prešli granicu, mogu da priznaju grešku, izvine se i pokušaju da sledeći put drugačije reaguju.

Jednako je važno i da naučimo da postavimo granice. Smirenost ne znači da treba da trpimo nepoštovanje, da prećutkujemo nepravdu ili da uvek budemo oni koji prvi popuštaju. Naprotiv, emocionalna zrelost podrazumeva da jasno kažemo šta nam smeta, a da pritom ne ponizimo drugu osobu. Dostojanstvo moramo sačuvati i kada smo povređeni.

Jedan loš dan ne znači da je sve izgubljeno

Postoje periodi kada se čini da ništa ne ide kako treba. Nevolje se nižu jedna za drugom, planovi se izjalove, a ono što nam je ranije donosilo zadovoljstvo odjednom gubi svoju čar. U takvim trenucima lako je da jedan loš događaj počnemo da posmatramo kao dokaz da će svaki budući pokušaj propasti.

Mentalno otporni ljudi nastoje da ne poistovećuju trenutno stanje sa celim životom. Ako su danas razočarani, to ne znači smak sveta. Ako su pogrešili, to ne znači da su nesposobni. Ako prolaze kroz težak period, to ne znači da će zauvek ostati zaglavljeni u njemu.

Oni ne poriču bol, niti sebe prisiljavaju da po svaku cenu budu pozitivni. Dopuštaju sebi da tuguju, potraže podršku i naprave pauzu ako je potrebna. Razlika je u tome što ne donose velike zaključke o svojoj budućnosti na osnovu neizvesne sadašnjosti. Umesto da pokušavamo da rešimo sve odjednom, možemo da se usredsredimo na ono što je danas moguće.

Važno je, međutim, razumeti da dugotrajna tuga, beznađe i gubitak interesovanja za svakodnevni život nisu znak slabosti. Ako takva stanja potraju ili ozbiljno ometaju funkcionisanje, razgovor sa stručnjakom može biti važan korak ka oporavku.

Ne dozvolite slabostima da vas definišu

Jedna od najtežih stvari prihvatanje činjenice da nismo savršeni. Svi imamo osobine koje bismo želeli da promenimo, odluke koje bismo danas doneli drugačije i trenutke kojih se ne sećamo sa ponosom. Problem nastaje kada, umesto da priznamo sebi da smo pogrešili, počnemo da verujemo da jednostavno neuspešni i da nikad nećemo biti dovoljno dobri.

Mentalno snažni ljudi priznaju kada nisu bili u pravu i prihvataju kritiku. Ne moraju uvek da budu najpametniji u prostoriji, niti svaku primedbu doživljavaju kao napad na sopstvenu vrednost. To im omogućava da iz grešaka izvuku pouku, umesto da godinama ostaju zarobljeni u osećaju krivice ili stida.

Mentalna snaga se gradi svakog dana

Niko ne reaguje zrelo u svakoj situaciji. Čak i ljudi koji su razvili veliku emocionalnu otpornost mogu da izgube strpljenje, donesu pogrešnu odluku ili ustuknu pred problemom. Važno je da takvi trenuci ne postanu jedini način na koji se odnosimo prema sebi i drugima.

Mentalna snaga nije osobina koju ili imamo ili nemamo. Ona se razvija kroz svakodnevne izbore: kada zastanemo pre nego što odgovorimo u ljutnji, kada se pokrenemo uprkos strahu, priznamo grešku ili sebi dozvolimo da budemo ranjivi bez osećaja da smo zbog toga manje vredni. Ljudi smo, i ne posedujemo supermoći. Dovoljno je da naučimo kako da se vratimo sebi kada nas život izbaci iz ravnoteže.

Bonus video: