Životna priča Mata Hari: Izgubila sina, ostala bez ćerke, pa završila pred streljačkim vodom

Dok je nastupala pred bogatim i moćnim muškarcima kao jedna od najpoželjnijih plesačica s početka 20. veka, malo ko je mogao da nasluti da će se Mata Hari jednog dana naći pred streljačkim vodom, optužena da je radila za neprijatelja. Njeno ime postalo je sinonim za špijunažu, ali ni više od jednog veka nakon njene smrti nije sasvim jasno koliko je zaista bila umešana u tajne operacije, a koliko je bila žrtva okolnosti i ratne propagande. Da li je Mata Hari zaista bila najveći špijun na svetu i odavala vojne tajne ili je njena veština bila da svoju tragičnu životnu priču pretvori u misteriju koju svet ni danas nije razrešio?

Ujutro 15. oktobra 1917. godine, Mata Hari se probudila znajući da joj je ostalo još samo nekoliko sati života. Imala je 41 godinu. Veći deo života provela je putujući po Evropi, igrajući pred kraljevima i aristokratama, uživajući u luksuzu koji su joj donosili slava i bogati ljubavnici. Tog jutra, međutim, ništa nije podsećalo na život koji je poznavala. Nedugo zatim, odvedena je na strelište u Vincenes, na periferiji Pariza. Nasuprot nje stajalo je 12 francuskih vojnika. Odbila je da joj stave povez, htela je da gleda streljački vod pravo u oči. Legenda kaže da je poslala poslednji poljubac muškarcima koji su se spremali da je pogube. Bio je to kraj žene koja je uspela da postane slavna širom Evrope. Francuske vlasti su je osudile kao nemačkog špijuna, pripisujući joj odgovornost za odavanje vojnih informacija u jednom od najkrvavijih perioda Prvog svetskog rata.

Međutim, njen slučaj nije bio tako jasan kao što se tada predstavljalo. Dokazi koji su se pojavili narednih decenija izazvali su ozbiljne sumnje u to da li je zaista bila opasna špijunka ili su francuske vlasti u njenoj osobi pronašle zgodnog krivca.

Od Margarete Zele do Mata Hari

Žena koja je ostala upamćena u istoriji kao Mata Hari rođena je 7. avgusta 1876. godine u holandskom gradu Leuvardenu. Pravo ime joj je bilo Margareta Gertruda Zele. Otac joj je bio trgovac šeširima i porodica je u početku živela u relativnom blagostanju. Sve se promenilo kad je očev posao propao; usledili su raspad porodice i smrt majke, događaji koji su obeležili njenu mladost.

Sa 18 godina odlučila je da se uda za oficira holandske kolonijalne vojske, Rudolfa MekLeoda, kojeg je upoznala putem oglasa za brak i koji je bio skoro dve decenije stariji od nje. Brak ju je odveo u današnju Indoneziju, gde su dobili dvoje dece. Njen život tamo bio je daleko od onoga što je zamišljala. Odnos sa mužem bio je problematičan – često su se svađali, a on je zna da bude nasilan. Godine 1899. dogodila se najveća tragedija: njihov sin Norman preminuo je u drugoj godini života, pod okolnostima koje ni danas nisu potpuno razjašnjene. Gubitak deteta dodatno je pogoršao već narušen odnos para.

Kad se brak završio, Margareta je izgubila i starateljstvo nad ćerkom. Bez novca, porodice i sa malo izgleda za budućnost, odlučila je da napusti zemlju u kojoj je do tada živela i 1903. stigla je u Pariz, gde je pokušala da radi kao model i obezbedi sebi osnovna sredstva za život.

Plesačica koja je očarala Evropu

Tamo je došla na ideju koja će joj promeniti život. Umesto da pokuša da se izdvoji kao još jedna lepa žena, odlučila je da stvori potpuno drugačiji lik. Promenila je ime u Mata Hari, izraz koji na malajskom jeziku znači “oko dana” i počela da se predstavlja kao misteriozna plesačica sa Istoka.

Priča o njenom poreklu menjala se u zavisnosti od publike. Nekad je nagoveštavala da potiče iz aristokratske porodice sa Jave, a nekad da je učila drevne ritualne plesove. U stvarnosti, nije imala takvo poreklo. Ipak, provela je dovoljno godina u Indoneziji da iskoristi elemente te kulture i pretvori ih u impresivan scenski nastup.

Dve godine posle dolaska u Pariz počela je da nastupa na privatnim zabavama i društvenim događajima. Njeni plesovi, sa velovima koje je skidala tokom igre, bili su senzacija za francusko društvo početkom 20. veka. U vreme strogih društvenih ograničenja, Mata Hari je uspela da predstavi senzualnost kao umetnički i gotovo religiozni ritual. Ubrzo, njeno ime postalo je poznato u mnogim evropskim prestonicama. Nastupala je u pozorištima, živela u luksuznim hotelima i stekla obožavaoce iz najviših društvenih krugova. Među njima su bili biznismeni, diplomate i vojni oficiri, od kojih su mnogi postali njeni ljubavnici. Nije krila da preferira muškarce sa novcem i uticajem.

Skupi pokloni, nakit i finansijska podrška bili su deo njene svakodnevice. Ipak, kako su godine prolazile, njena popularnost kao plesačice počela je da opada, a život na visokoj nozi bivalo je sve teže obezbediti.

Između dva tabora

Izbijanje Prvog svetskog rata 1914. godine promenilo je sve. Holandija je ostala neutralna, što je omogućilo Mata Hari da putuje između zaraćenih zemalja. Njena poznanstva sa oficirima različitih nacionalnosti počela su da izazivaju sumnje. Godine 1915. jedan nemački diplomata ponudio joj je 20.000 franaka da sarađuje sa nemačkom obaveštajnom službom. Mata Hari je prihvatila novac, ali je kasnije tvrdila da nije imala nameru da zaista radi za Nemce. Navodila je da je sumu smatrala “odštetom za lične stvari koje su joj bile oduzete”.

U isto vreme bila je u ljubavnoj vezi sa mladim ruskim oficirom Vadimom Maslovom, koji je teško ranjen na frontu. U pokušaju da ga poseti, stupila je u kontakt sa francuskom obaveštajnom službom. Francuzi su shvatili da bi njena poznanstva mogla da budu korisna i predložili joj da prikuplja informacije za njih.

Mata Hari je pristala, nadajući se da će tako doći do novca. Tako se našla upletena u špijunsku igru za koju nije imala ni obuku ni, kako se ispostavilo, potreban oprez. Tokom boravka u Madridu sastala se sa nemačkim vojnim atašeom Arnoldom fon Kaleom. Nedugo zatim, francuske službe su dešifrovale nemačke telegrame u kojima je pominjan agent sa kodnim imenom H-21. Informacije su upućivale na Mata Hari.

Jedna od zanimljivih teorija koja se kasnije pojavila jeste da su Nemci namerno koristili šifru za koju su znali da Francuzi mogu da je pročitaju. Ako je to zaista bio slučaj, Mata Hari je možda bila razotkrivena od onih koji su je navodno regrutovali.

Hapšenje i smrtna presuda

Dana 13. februara 1917. uhapšena je u Parizu i odvedena u zatvor Sen Lazare. Istraga je trajala mesecima. Žena koja se družila sa pripadnicima evropske elite suočila se sa optužbama za izdaju i špijunažu u korist Nemačke.

Suđenje joj je održano u julu 1917. godine, iza zatvorenih vrata. Tužilaštvo ju je predstavilo kao opasnog agenta čije je delovanje koštalo života hiljade francuskih vojnika. Ipak, veza između njenih postupaka i konkretnih vojnih gubitaka nije jasno dokazana. Presuda o smrtnoj kazni bila je jednoglasna. Mata Hari je pokušala da obori odluku, ali joj je žalba odbijena. Francuski predsednik Remon Poenkare odbio je i zahtev za pomilovanje.

Nakon egzekucije Mata Hari, niko iz familije se nije pojavio da preuzme njeno telo, pa je dato za anatomska istraživanja. Objavljivanje istorijskih arhiva i dokumenata tajnih službi, mnogo decenija nakon njene smrti, ponovo je pokrenulo slučaj. Istoričari se i dalje ne slažu oko toga koliko je aktivno sarađivala sa Nemcima. Ono što se ozbiljno dovodi u pitanje jeste da li je zaista bila izuzetno efikasna špijunka kakvom su je opisivali njeni tužioci ili je to bio samo plod mašte.

Pogledajte BONUS VIDEO