admin
ISTRAŽIVANjE agencije “Toluna Haris Interaktiv”, sprovedeno za francuske televizijske stanice M6 i RTL i objavljeno u ponedeljak, pokazuje da bi Le Penova, dugogodišnje najprepoznatljivije lice stranke Nacionalno okupljanje, osvojila 67 odsto glasova protiv Žan-Lika Melanšona, lidera levičarske stranke Nepokorena Francuska, i 56 odsto protiv bivšeg centrističkog premijera Eduara Filipa.
Foto: /X/ @MLP_officiel
Liderka francuske krajnje desnice Nacionalno okupljanje Marin Le Pen izdvojila se kao vodeća kandidatkinja uoči predsedničkih izbora 2027. godine. Prema novom istraživanju javnog mnjenja, pobedila bi i levičarske i centrističke rivale u hipotetičkom drugom krugu izbora.
Istraživanje agencije “Toluna Haris Interaktiv”, sprovedeno za francuske televizijske stanice M6 i RTL i objavljeno u ponedeljak, pokazuje da bi Le Penova, dugogodišnje najprepoznatljivije lice stranke Nacionalno okupljanje, osvojila 67 odsto glasova protiv Žan-Lika Melanšona, lidera levičarske stranke Nepokorena Francuska, i 56 odsto protiv bivšeg centrističkog premijera Eduara Filipa.
Le Penova takođe vodi u svih pet ispitanih scenarija prvog kruga izbora, sa podrškom od 35 do 37 odsto. Melanšon je na drugom mestu sa 18 do 19 odsto, dok Filip beleži podršku između 13 i 17 odsto.
Istraživanje ukazuje i na sve veće poverenje u liderstvo Le Penove. Oko 51 odsto ispitanika smatra da bi ona bila dobra predsednica, što je za šest procentnih poena više u odnosu na prethodno istraživanje. Žordana Bardelu na tom mestu vidi 47 odsto ispitanika.
Marin le Pen ušla je u drugi krug predsedničkih izbora i 2017. i 2022. godine, ali je oba puta izgubila od Emanuela Makrona.
Aktuelnom predsedniku nije dozvoljeno da se kandiduje za treći uzastopni mandat. Makronov predstojeći odlazak sa funkcije dolazi u trenutku kada se Francuska suočava sa sve većim fiskalnim pritiscima.
U julu je Apelacioni sud u Parizu smanjio petogodišnju zabranu obavljanja izabranih funkcija izrečenu Le Penovoj, nakon što je osuđena zbog zloupotrebe sredstava Evropske unije, čime joj je omogućeno da se kandiduje na izborima 2027. godine.
Njena stranka je ojačala i svoju poziciju u parlamentu. Makronov centristički blok nema parlamentarnu većinu od 2022. godine, zbog čega se uzastopne vlade suočavaju sa poteškoćama u usvajanju budžeta.
I Le Penova i Melanšon kritikovali su NATO i politiku Zapada prema Ukrajini. Marin le Pen se zalagala za povlačenje Francuske iz integrisane vojne komande NATO-a, ukidanje sankcija Rusiji i postizanje pregovaračkog rešenja za sukob u Ukrajini. Melanšon je pozvao na potpuno istupanje Francuske iz NATO-a.
Nacionalno okupljanje se više puta protivio neograničenom finansiranju vojne pomoći Kijevu i upozoravao na korake koji bi Francusku mogli da dovedu u direktan sukob sa Rusijom. Le Penova se založila za normalizaciju odnosa sa Moskvom.
Mogućnost da Marin le Pen postane predsednica Francuske navodno je izazvala zabrinutost među zapadnim saveznicima Ukrajine.
(RT Balkan)
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
