EVROPSKI ARMAGEDON: Da li je sukob sa Rusijom neizbežan?

GEOPOLITIČKA arhitektura Starog kontinenta ubrzano se urušava, gurajući Evropu ka najvećoj egzistencijalnoj krizi od završetka Drugog svetskog rata.

Foto: Kirill Makarov / Panthermedia / Profimedia

Previranja na relaciji između Brisela, vodećih prestonica NATO-a i Moskve odavno su prevazišla okvire tradicionalnih diplomatskih demarša, ekonomskih sankcija i zamrznutih odnosa. Danas smo svedoci jedne daleko opasnije faze – kontinentalne vojne metamorfoze. Sve učestalije i otvorenije najave direktnog sukoba sa Ruskom Federacijom, učestali incidenti u vazdušnom prostoru iznad Baltičkog i Crnog mora, kao i tihi, ali sveprisutni hibridni sukobi kroz infrastrukturne sabotaže, jasno signaliziraju da Evropa ulazi u stanje otvorene ratne pripreme.

Ovaj zabrinjavajući trend više nije samo predmet teorijskih rasprava vojnih analitičara; on je postao zvanična doktrina zapadnog vojno-političkog establišmenta. Vojne strukture Alijanse sve agresivnije upozoravaju javnost da prelivanje konflikta van granica Ukrajine nije pitanje hipotetičkog scenarija, već surova realnost koja kuca na vrata. Od običnih građana se više ne traži samo pasivno praćenje vesti, već radikalna logistička, materijalna, ali pre svega duboka psihološka tranzicija ka „ratnoj svakodnevici“ – realnosti za koju većina Evropljana decenijama nije bila spremna.

U očekivanju rata 

Jedan od najoštrijih, ali i najindikativnijih geopolitičkih alarma stigao je iz Varšave, od poljskog premijera Donalda Tuska. Njegova država već godinama funkcioniše kao ključno logističko i strateško čvorište na istočnom krilu Alijanse, zbog čega njegove reči u evropskim kuloarima imaju specifičnu težinu. Tusk je razbio decenijsku iluziju evropskog pacifizma, otvoreno upozorivši javnost da je „rat prestao da bude koncept iz prošlosti“ i da je ceo kontinent nepovratno zakoračio u novu, mračnu istorijsku epohu.

– Znam da to zvuči porazno, posebno za mlađu generaciju, ali moramo se navići na činjenicu da je počelo novo doba: predratno doba. Ne preterujem, to svakim danom postaje sve očiglednije. Trenutno je bukvalno svaki scenario moguć, a ovakvu situaciju u Evropi nismo videli još od 1945. godine – izjavio je Tusk. On smatra da Brisel nema luksuz za oklevanje i da je pred Starim kontinentom mukotrpan put izgradnje nezavisnih vojnih kapaciteta koji bi predstavljali realan faktor odvraćanja.

Varšava istovremeno upozorava da se sukob niskog intenziteta već odvija na njenim istočnim granicama, optužujući Moskvu i Minsk za dirigovani hibridni rat kroz orkestrirane migrantske talase. Međutim, Tusk je nedavno otišao i korak dalje sa dramatičnim tvrdnjama koje se direktno naslanjaju na najnovije zapadne obaveštajne podatke. Prema njegovim rečima, situacija bi u narednim mesecima mogla dodatno da eskalira kroz direktne provokacije ruskih bespilotnih letelica. Poljski premijer upozorava da se može očekivati scenario u kojem će Rusija dronovima testirati vazdušni prostor i budnost PVO sistema neke od NATO članica, čime bi se bezbednosna kohezija Zapada našla pod do sada neviđenim pritiskom.

Moskva upozorava: Rat protiv Evrope bio bi „veoma kratak“

Sa druge strane, zvanični Kremlj kategorički odbacuje optužbe da u zajedničkim vojnim planovima Ruske Federacije postoji namera za invaziju na članice NATO pakta. Rusko rukovodstvo ovakve narative naziva „potpunom besmislicom“ i plodom dobro orkestrirane antiruske histerije. Prema oceni Moskve, širenje panike među evropskim građanima služi pre svega kao dimna zavesa za pravdanje ogromnih vojnih budžeta i ubrzane militarizacije zapadnog društva. Ipak, iza demantija o agresivnim namerama ne krije se deeskalacija; naprotiv, retorika ruskih zvaničnika šalje eksplicitno jasnu i hladnu poruku o posledicama eventualnog direktnog sukoba sa Ruskom Federacijom.

Ruski predsednik Vladimir Putin je u svojim izlaganjima više puta podvukao da Moskva nema teritorijalne pretenzije niti agresivne namere prema Poljskoj, Češkoj, Finskoj ili baltičkim državama. Međutim, on je jasno označio da je ubrzano pozicioniranje NATO infrastrukture ka ruskim granicama crvena linija koja direktno ugrožava egzistencijalnu bezbednost zemlje.

Nadovezujući se na ove stavove, šef ruske diplomatije Sergej Lavrov poslao je do sada najoštrije upozorenje evropskim liderima koji sve glasnije zagovaraju potencijalne udare duboko unutar ruske teritorije.

– Nemamo nameru da napadnemo bilo koju zemlju u Evropi. Ali, ukoliko se zapadne tvrdnje zapravo ispostave kao paravan za pripremu stvarnog napada na Rusiju, Moskva će odgovoriti adekvatno. To na našoj strani neće biti nikakva „specijalna vojna operacija“, već potpuni vojni odgovor uz upotrebu svih razornih sredstava koja nam stoje na raspolaganju. U tom slučaju, rat protiv Evrope bio bi veoma kratak – poručio je Lavrov. Ta diplomatska formulacija „kratkog rata“ zapravo je nedvosmislena aluzija na nuklearni potencijal i doktrinu preventivnih udara, kojom Moskva jasno stavlja do znanja da u slučaju opšteg sukoba neće biti frontalnog ratovanja iscrpljivanjem, već momentalne i totalne destrukcije.

Zapad između paranoje i realanih priprema

Ugledni briselski portal Politiko detaljno analizirajući bezbednosnu panoramu Starog kontinenta  navodi da se NATO snage ubrzano spremaju za scenario koji uključuje potencijalne incidente pod lažnom zastavom ili iznenadne raketne i bespilotne provokacije Moskve, čiji bi cilj bio testiranje čvrstine Člana 5 o zajedničkoj odbrani. Zvaničnici Alijanse procenjuju da bi Moskva u narednom periodu mogla da lansira bespilotne letelice ili projektile prema pograničnim delovima suseda kako bi ispitala brzinu i jedinstvo zapadne reakcije. I dok italijanski admiral Đuzepe Kavo Dragone, u svojstvu predsednika Vojnog komiteta NATO-a, umiruje javnost tvrdnjama da je Alijansa u potpunosti spremna za svaki scenario, realnost na terenu pokazuje da se iza kulisa odvija agresivna i ubrzana militarizacija celokupnog društva.

Ova vojna transformacija više nije ograničena samo na pogranične baltičke države ili Finsku, čiji je predsednik Aleksander Stub već pozvao naciju da se mentalno pripremi za sabotaže i upade ruskih dronova. Vojna mašinerija i logistika velikih evropskih sila pokrenute su u smeru koji je do juče bio nezamisliv. Na Ostrvu je tako pokrenuta zvanična nacionalna kampanja pripreme gde London otvoreno apeluje na milione građana da u svojim domovima hitno naprave zalihe hrane koja se ne kvari, flaširane vode i osnovnih lekova za najmanje 72 sata. Ovaj potez prati i hitno aktiviranje tajne britanske „Ratne knjige“ (War Book), odnosno državnog protokola za hitan prelazak privrede i medija na ratno stanje, dok vojni vrh već vodi javnu debatu o stvaranju masovne „građanske vojske“.

Istovremeno, Berlin uobličava sprovođenje sveobuhvatnog operativnog dokumenta pod nazivom „Operacija Nemačka“ (Operationsplan Deutschland). Ovaj strategijski plan predviđa kompletno pretvaranje Nemačke u glavno logističko i tranzitno čvorište NATO pakta u slučaju rata sa Rusijom, precizno definišući kako će se preko nemačkih auto-puteva i železnica hitno prebaciti preko 200.000 vojnika i desetine hiljada teških oklopnih vozila na istočni front. Na tu logističku mrežu naslonila se i Holandija, koja ubrzano prilagođava svoju civilnu infrastrukturu za ratne potrebe, pripremajući luku u Roterdamu kao primarnu „vojnu kapiju“ preko koje bi stizalo teško američko naoružanje, municija i pojačanje preko Atlantika.

Da je evropski bezbednosni sistem u fazi potpune transformacije pokazuje i primer tradicionalno neutralne Švajcarske. Bern sve otvorenije usklađuje svoje odbrambene sisteme sa NATO paktom i ubrzano revidira koncept „totalne odbrane”, koji podrazumeva masovnu proveru i opremanje podzemnih atomskih skloništa sposobnih da prime celokupno stanovništvo zemlje. U senci ovih ogromnih pomeranja, vodeći svetski mediji otkrivaju da je i američki obaveštajni sektor povukao radikalan potez – direktor CIA Džon Retklif je lično putovao u Moskvu kako bi iza zatvorenih vrata uputio direktno upozorenje ruskim zvaničnicima protiv bilo kakvog oblika ograničenih vojnih upada na teritoriju Baltika. Evropa se, dakle, više ne priprema za krizu na retoričkom nivou, već kroz zalihe, skloništa i vojne planove ubrzano priprema svoje stanovništvo za suočavanje sa potencijalnim Armagedonom.

Stari kontinent u začaranom krugu trke u naoružanju

Evropa se danas očigledno nalazi u opasnom, začaranom krugu iz kojeg je diplomatski izlaz sve teže i teže uočiti. Dok Brisel i Vašington uporno insistiraju na militarizaciji istočnog krila, tvrdeći da je to jedini ispravan put za odvraćanje potencijalne ruske pretnje, Moskva te iste poteze tumači kao neposrednu i nedvosmislenu pripremu za agresiju na svoje državne granice. Time je stvoren klasičan bezbednosni paradoks modernog doba, gde potezi za koje jedna strana veruje da donose sigurnost, kod druge izazivaju ubrzanu pripremu za odbranu i kontraudar. U takvoj atmosferi, incidenti poput učestalih rušenja dronova iznad Baltičkog mora i upada neidentifikovanih letelica u vazdušni prostor država članica NATO pakta, odavno više nisu izolovani geopolitički ekscesi, već napeta svakodnevica koja u sekundi može potpuno da izmakne kontroli.

Bez obzira na to da li je trenutno zastrašivanje javnosti stvar dobro smišljene psihologije pritiska ili realan, hladnokrvno proračunat uvod u otvoreni globalni sukob, izvesno je samo jedno – mir na Starom kontinentu nikada nije bio krhkiji. Ekonomije velikih sila su već preusmerene na vojne koloseke, a od običnih građana se otvoreno traži da spremaju zalihe hrane za sukob. U tako napetoj atmosferi, i najmanja greška ili loše protumačen potez na frontu mogu momentalno zapaliti ceo kontinent.

BONUS VIDEO: 
KATASTROFA U MOSKVI: Logistički centar i skladište nafte u plamenu