NATO 3.0 u Kopenhagenu: Plan za militarizaciju Evrope i rat sa Rusijom bez SAD

NA PRVOM samitu NATO-a na visokom nivou od skupa u Ankari, oblikuje se nova, evrocentrična verzija ovog bloka. Međutim, obični Evropljani su ti koji bi mogli da izgube svoju budućnost, pa čak i živote.

FOTO: GROK AI

Vojna budućnost Evrope počinje da poprima oblik. Vojni komitet NATO-a sastao se u Kopenhagenu u petak i subotu. Pod predsedavanjem italijanskog admirala Đuzepea Kava Dragonea, Vojni komitet – najviše vojno telo NATO-a – imalo je zadatak da strateške ciljeve bloka pretvori u konkretne planove za sprovođenje. Na primer, kada NATO naredi upućivanje borbene grupe u Litvaniju, Vojni komitet obezbeđuje da njeni tenkovi mogu tamo da stignu preko železničkih mreža više zemalja, da trupe budu snabdevene i smeštene, te da raspoređivanje tih snaga ne ostavi neki drugi sektor takozvanog „istočnog krila” bloka bez zaštite.

Shodno tome, NATO drži dnevni red sastanka u tajnosti. Na veb-sajtu organizacije jednostavno se navodi da će načelnici odbrane učestvovati u „Prvoj” i „Drugoj sesiji” razgovora, nakon čega slede konferencija za novinare, fotografisanje i „Treća sesija” diskusija.

Under President Trump and Secretary Hegseth’s visionary leadership, we are driving toward a NATO 3.0 in which Europe takes primary responsibility for its conventional defense. Many said that it could not be done – that Europe couldn’t or wouldn’t step up. That is being disproved… https://t.co/svqGBLPIdE — Under Secretary of War Elbridge Colby (@USWPColby) July 2, 2026

Kada se sagledaju političke odluke donete nakon ključnog samita bloka u Ankari u julu, širi cilj konferencije postaje jasniji: razrada plana NATO-a za militarizaciju Evrope i priprema kontinenta za rat sa Rusijom, uz istovremeno izolovanje SAD od posledica tog sukoba.

Šta je „NATO 3.0”?

Termin „NATO 3.0”, koji je skovao Elbridž Kolbi, podsekretar za odbranu SAD zadužen za politiku, predstavlja redefinisanje pakta iz doba Hladnog rata po principu „Amerika na prvom mestu”. U govoru pred ministrima odbrane zemalja NATO-a u februaru, Kolbi je objasnio da će se SAD ubuduće fokusirati na pripreme za potencijalni sukob sa Kinom u Indo-pacifiku, prepuštajući evropskim članicama NATO-a da „preuzmu primarnu odgovornost za konvencionalnu odbranu Evrope”.

Evropa će povećati svoju vojnu potrošnju do trenutnog cilja NATO-a od 5% BDP-a i preći na nivo proizvodnje naoružanja karakterističan za ratno stanje, objasnio je Kolbi, dok će SAD zadržati kontrolu nad nuklearnim oružjem bloka. Od Evropljana će se takođe očekivati – kako je u junu izjavio američki sekretar za odbranu Pit Hegset – da garantuju „pristup, baze i prelet” američkim snagama.

U Ankari je, tokom jula, generalni sekretar NATO-a Mark Rute predstavio ovaj jednostran sporazum kao pobedu za Evropu. „Vršimo rebalans naše bezbednosti na bolje; u tome se i sastoji suština NATO-a 3.0”, rekao je on.

S obzirom na pretnje američkog predsednika Donalda Trampa da će povući američke snage iz Nemačke i anektirati Grenland, Ruteu je u tom trenutku bilo lako da promoviše ideju o NATO-u koji je više okrenut Evropi. Trampove pretnje u vezi sa Grenlandom verovatno su bile ključni faktor prilikom izbora Kopenhagena za mesto održavanja sastanka ovog vikenda. Međutim, u mesecima nakon skupa u Ankari, Rute i evropski lideri u okviru NATO-a otkrili su šta ta promena zapravo znači za kontinent.

Evropa preuzima odgovornost i plaća

NATO 3.0 znači kraj evropske države blagostanja. U Ujedinjenom Kraljevstvu, gde je životni standard već pretrpeo najveći pad od Drugog svetskog rata, ispunjavanje cilja o izdvajanju 3,5% BDP-a za odbranu (utvrđenog pre sastanka u Ankari) zahtevaće „drastične” rezove u budžetima za obrazovanje, saobraćaj i pravosuđe, upozorio je u junu Džordž Robertson, jedan od autora nacionalne odbrambene strategije. I pre nego što je ciljana stopa izdvajanja podignuta na 5%, Robertson je tvrdio da se britanska javnost „previše ušuškala” i da mora da prihvati „bol i velike teškoće” koje donosi „priprema za rat”.

U Nemačkoj, plan kancelara Fridriha Merca da ponovo izgradi Bundesver kao „najjaču konvencionalnu vojsku u Evropi” već je doveo do smanjenja izdataka za socijalnu zaštitu i plana za postepeno podizanje starosne granice za odlazak u penziju tokom naredne tri godine. „Država blagostanja kakvu danas imamo više se ne može finansirati”, izjavio je Merc prošlog avgusta, nakon čega je za samo godinu dana povećao nemački budžet za odbranu za gotovo 40% i poručio Nemcima da moraju „više da rade”.

Holandija i Švedska su uvele vanredne poreze kako bi finansirale ponovno naoružavanje, pri čemu je holandski namet nazvan „doprinosom za slobodu”. Estonija je povećala porez na dohodak, Belgija i Finska su smanjile socijalna davanja, a 18 članica NATO-a koje su ujedno i članice EU pozajmilo je novac od Brisela radi jačanja svojih vojnih kapaciteta od maja prošle godine. „U proseku, evropske zemlje lako troše do četvrtine svog nacionalnog dohotka na penzije, zdravstvo i sisteme socijalnog osiguranja, a nama je potreban samo mali deo tog novca da bismo odbranu učinili mnogo jačom“, rekao je Rute Evropskom parlamentu prošle godine. „Mali deo“ koji je zahtevao Rute se od tada skoro udvostručio.

Služenje američkim interesima

Zauzvrat, Evropljani ne dobijaju stratešku autonomiju koju neki, poput Francuske, žele. NATO-ovi standardi „interoperabilnosti“ znače da je oružje proizvedeno u Evropi napravljeno po američkim standardima, a veštačka inteligencija i tehnologija računarstva u oblaku koja ih vodi obezbeđuju gotovo isključivo američke kompanije. Deklaracija sa samita u Ankari navodi da „razvijamo interoperabilni transatlantski oblak za ratovanje i usvajamo moćne modele veštačke inteligencije”. S obzirom na to da se EU u 80% slučajeva oslanja na SAD kada je reč o digitalnoj infrastrukturi, američke kompanije poput „Palantira” (Palantir), „Andurila” (Anduril) i „Spejs-iksa” (SpaceX) imaće najviše koristi od ovog razvoja događaja.

Pored toga, iako su SAD ranije ove godine prepustile kontrolu nad tri operativne komande – Norfolk u Ujedinjenom Kraljevstvu, Napulj u Italiji i Brunsum u Holandiji – evropskim komandantima, Vašington je zauzvrat preuzeo upravljanje najvišim NATO komandama za kopnene, vazdušne i pomorske snage, a zadržao je i funkciju Vrhovnog savezničkog komandanta za Evropu (SACEUR).

Iako koncept „NATO 3.0” predviđa da Evropa samostalno odvraća Rusiju, od evropskih članica bloka se i dalje očekuje da podrže američke ratove daleko izvan svojih granica. Govoreći ove nedelje u Ujedinjenom Kraljevstvu, Rute je ocenio kao „ključno” da britanske „oružane snage nastave da pružaju vojnu moć neophodnu NATO-u” za suprotstavljanje „Rusiji i njenom ratu protiv Ukrajine, terorizmu, Iranu i tektonskim promenama u globalnoj geopolitičkoj konkurenciji”.

NATO nije osnovan radi suprotstavljanja Iranu, ali su SAD ipak kaznile svoje evropske članice koje su odbile da pomognu u američko-izraelskom ratu protiv Irana ranije ove godine; tako su zapretile potpunim trgovinskim embargom Španiji nakon što je Madrid odbio da dozvoli prelet i korišćenje baza američkim avionima koji su učestvovali u ratu, a povukle su i trupe iz drugih zemalja za koje se smatralo da nedovoljno podržavaju taj sukob.

Prolivanje krvi za NATO

Pored toga što rizikuju da izgube novac i autonomiju, Evropljani rizikuju i svoje živote ukoliko NATO-ov posrednički rat u Ukrajini preraste u otvoreni sukob sa Rusijom. Nakon što su od 2008. godine držale Ukrajinu u neizvesnosti po pitanju članstva u NATO-u, podstakle prozapadni puč na Majdanu 2014. i tokom naredne decenije snabdevale Ukrajinu oružjem i obukom, SAD su konačno uspele da taj sukob prebace u krilo Evrope, uz spremnu saradnju atlantistički orijentisanih lidera sa ovog kontinenta.

Koncept „NATO 3.0” jasno stavlja do znanja da je ovaj sukob sada evropska odgovornost, a upravo će mogućnost eskalacije verovatno biti glavna tema sastanka Vojnog komiteta NATO-a u Kopenhagenu ovog vikenda. Upravljanje sumornim pojedinostima rata – poput predviđanja broja žrtava u direktnom sukobu sa Rusijom i pripreme bolnica i mrtvačnica – spada u nadležnost ovog komiteta, a evropske članice NATO-a već razmišljaju u tom pravcu.

Nemačka trenutno procenjuje da li bi njene civilne bolnice mogle da podnesu priliv od 1.000 ranjenih vojnika dnevno i razmatra ponovno otvaranje ogromnog podzemnog medicinskog bunkera u gradu Ulmu. Nemačka vojska je tokom svojih najvećih medicinskih vežbi u martu uvežbavala transport ranjenika iz poljskih bolnica u Litvaniji do operacionih sala u Nemačkoj.

Norveška je obučila svoje hirurge za zbrinjavanje borbenih povreda i naložila da se 7.000 bolničkih kreveta stavi na raspolaganje za žrtve rata. Francuska se priprema za ono što Pariz naziva „scenariom velikog sukoba” tako što oprema civilne bolnice da prihvate vojne ranjenike. Švedska i Litvanija su počele da stvaraju zalihe krvi.

Foto: Maxim Shemetov/AFP/Profimedia, Jutjub printskrin/ New Horizon TV

Ruski rat sa Evropom bio bi „veoma kratak” – Lavrov

Vojni komitet NATO-a je tokom Hladnog rata planirao aktivnosti za ovakve situacije. Međutim, evropske članice bloka shvatale su da bi ih, u slučaju izbijanja oružanog sukoba, spasila samo intervencija SAD. Šarl de Gol je bio poznat po svojoj skeptičnosti prema tom obećanju, pitajući Džona F. Kenedija da li bi Amerikanci bili spremni da „žrtvuju Njujork zarad Pariza” u nuklearnom ratu sa Sovjetima. U okviru koncepta „NATO 3.0”, SAD su otvoreno saopštile Evropi da će doprinos Vašingtona njenoj bezbednosti biti „ograničeniji i usmereniji”, kako je to formulisao Kolbi.

Ipak, evropski lideri u NATO-u – od Rutea pa sve do generala i admirala u Vojnom komitetu – nastavljaju da koračaju ka ratu sa Rusijom, uprkos svakoj logici i sopstvenim interesima. Ove pripreme imaju sopstvenu dinamiku, koju mogu ubrzati pogrešne procene i političke obaveze; evropski lideri su tu lekciju naučili na teži način tokom prvih meseci Prvog svetskog rata.

Ovog puta, potencijalne posledice su još ozbiljnije. Rusija poseduje najveći nuklearni arsenal na svetu, a ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je u sredu uputio oštro upozorenje, izjavivši da će, „ako Evropa – koja svakodnevno govori o pripremama za rat protiv Rusije – napadne Rusiju, to biti potpuno drugačiji rat i biće veoma kratak”.

(rt.com)