Slađa Allegro Alegro o muzici, prijateljstvu na estradi i vaspitanju ćerke

DANAS je život mnogo brži i čini mi se da je sve nekako postalo računica. Razumem da računica mora da postoji, svi živimo i radimo, ali da sve bude samo to, bez jednog jedinog pravog osmeha, iskrenosti i ljudskosti, to ne mogu.

Foto: Stefan Vukašinović

Za muzičku zvezdu Slađu Alegro pravi ljudi i iskreni odnosi i dalje imaju posebnu vrednost, bez obzira na to koliko se svet oko nas ubrzao. Ona ne krije da joj najviše znače oni koji su uz nju bez kalkulacije, a da se najlepša prijateljstva ponekad rađaju upravo tamo gde ih najmanje očekujemo, kroz posao, muziku i zajedničke trenutke.

U razgovoru za „Večernje novosti“, Slađa otkriva kako je saradnja sa koleginicom Ivanom Selakov prerasla u lepo prijateljstvo, zašto posebno ceni ljude koji umeju da budu tu kada je najpotrebnije i zbog čega joj je danas iskrenost važnija nego ikada. Otvoreno govori i o odnosu prema društvenim mrežama, vaspitanju ćerke Mile, novim porodičnim pravilima, ali i vrednostima koje želi da joj prenese.

*Polako se završava leto, a za muzičare to obično znači i početak nove sezone. Kakva je za vas bila ova letnja sezona nastupa?

– Uvek radim i ne delim to na sezone. Nemam taj osećaj da je nešto posebno drugačije. Ne mislim da ne obraćam pažnju ako se desi nešto novo, ali jednostavno nemam utisak da mi se život deli na sezone. Za mene je sve to jedna celina. Radim, nastupam i trudim se da u svemu što radim budem prisutna i dam maksimum.

*Snimili ste duet „Osveta“ sa Ivanom Selakov, a sada ste je predstavili i u lajv izdanju. Kako je došlo do te saradnje?

– Ivana i ja imamo zajedničke prijatelje i poželele smo da uradimo nešto zajedno. Imale smo tu ideju i onda se sve prirodno složilo. Pored dueta koji smo nimile na proleće ove godine, sada smo isti otpevale u lajv akustik verziji, ali smo i na taj način snimile i naše solo pesme, Ivanine i moje i otpevale ih kao duete. Radile smo to zato što nam je bilo lepo i za našu dušu.

*Deluje da ste se vas dve baš lepo spojile, ne samo profesionalno već i privatno. Da li vas je Ivana nečim iznenadila?

– Jeste. Stvarno mi je bilo prijatno iznenađenje. Nisam je ranije gledala tim očima. Ne mogu da kažem da sam mislila nešto loše o njoj, naprotiv, ali čovek ponekad nekoga poznaje samo iz javnosti i onda, kada ga upozna privatno, shvati da je to sasvim druga priča. Meni se dopalo što smo se tako lepo razumele i legle jedna drugoj. I baš volim to da spomenem kada se Ivana pomene, jer mi je drago što smo se upoznale i što smo dobile priliku da radimo zajedno.

*Da li verujete u prava prijateljstva među kolegama, bez ikakvog interesa?

– Da. Kada u nešto ulazite srčano, bilo da je u pitanju prijateljstvo ili posao, važno je da date sebe zato što to želite, a ne zato što očekujete da vam se isto vrati. Ako date sve od sebe samo da biste dobili nešto zauzvrat, onda to više nije to. Ljude oko sebe biram po tome kako se osećam sa njima, a ne po interesu.

*Za vas je najvažnije da ljudi budu iskreni?

– To je najvažnije. Mislim da sve što nam se u životu dešava treba da ima neku suštinu. Meni su moje okruženje i ljudi koje volim strašno važni. Branim ih, oni mene, i to je nešto što ne može da se kupi niti da se napravi na silu.

*Postoje li ljudi sa kojima ste kroz posao izgradili pravo prijateljstvo?

– Ima ljudi sa kojima sam radila godinama, a onda se vremenom to pretvorilo u nešto mnogo više od poslovnog odnosa. Ne moramo da se čujemo svaki dan, da pijemo kafe i da se družimo svake večeri da bih ja znala da je neko moj čovek. Postoje ljudi koji vam jednostavno legnu i koje osetite kao svoje.

*Kada govorite o ljudima kojima verujete, koga biste posebno izdvojili?

– Imam nekoliko takvih ljudi i ne bih volela da nekoga nepravedno izostavim. Nadica Ademov mi je vremenom postala mnogo više od dobre saradnice. Postale smo stvarno dobre prijateljice. Znam da u bilo koje doba dana i noći mogu da je pozovem i da će biti tu. Ne mislim samo na pomoć kada nešto treba, već na onaj osećaj da imate čoveka za koga ste sigurni da vas neće ostaviti na cedilu.

*Od čega ste vi danas „zavisni“?

– Trenutno nisam zavisna ni od čega posebno. Fali mi sna i slobodnog vremena. (smeh) Ali zavisna sam od emotivnih duša, od muzike i od ljudi koji daju isto ono što i ja dajem i moram da kažem da ih je malo.

*Zašto mislite da je interes toliko potisnuo iskrenost među ljudima?

– Ne znam, nekako smo se pogubili. Pogubili smo se u svemu, a posebno u telefonima i društvenim mrežama. Sve nam je postalo brzo i dostupno, a kao da smo zaboravili da razgovaramo jedni sa drugima. I onda se pitamo zašto nema više iskrenosti.

*Taj odnos prema tehnologiji pokušavate da prenesete i na svoju ćerku Milu?

– Apsolutno. Skoro sam imala jedan ozbiljan roditeljski monolog kod kuće. (smeh) Rekla sam joj: „Samo da još jednom čujem u našem stanu reč „ajfon“ kao dokaz da je neko uspešan, bogat, pametan ili dobar…“, jer zaista mislim da telefon nije dokaz ničega. I ako treba, slomiću joj telefon na komade, ali hoću da shvati zašto to govorim.

*Nije problem samo u telefonu, već u sadržaju koji deca gledaju?

– Da. Ona uglavnom sluša muziku, što mi je drago, ali ponekad vidim da gleda neke potpuno besmislene stvari. Onda pokušavam da joj objasnim zašto to nije dobro i da ljudi koji to prave često žive upravo od toga što ih drugi gledaju. Ne želim samo da joj kažem: „Ćuti“ ili „Nemoj to da radiš“. Moram da joj objasnim zašto nešto nije dobro. Ona neće naučiti od nekoga sa strane, već pre svega gledajući mene i svog oca. Zato moramo da joj budemo primer.

*Početak škole je onda verovatno doneo i nova pravila u kući?

– Imali smo jedan ozbiljan reset i napravili smo plan i program, bukvalno na papiru. (smeh) Ne da glumimo vojsku, već da joj objasnimo da naša porodica ima svoja pravila i da svako u njoj ima svoju ulogu. Ne možemo samo mi da se trudimo, a da ona ne učestvuje. Ako želimo da jednog dana kažemo da smo dobro vaspitali dete i da budemo ponosni na nju, onda moramo svi da doprinesemo tome.

*Šta vam je najvažnije kada je u pitanju vaspitanje devojčice?

– Osnovne stvari. Da zna šta je poštovanje, šta je odgovornost, šta znači biti čovek. I posebno kod ženske dece mislim da je važno da od malih nogu znaju svoju vrednost, ali i da razumeju da se ljubav, pažnja i poštovanje ne podrazumevaju, već da se i daju i zaslužuju ponašanjem.

TEŠKO JE NAĆI ČOVEKA BEZ KALKULACIJE

*ŠTA vam je danas najvažnije kod ljudi kojima ste okruženi?

– Otvorenost, poštenje i to da u poslu nema kalkulacije. Danas je jako teško naći čoveka koji tačno zna kako da reaguje u pravom trenutku, da vas kao izvođača smiri, pripremi, obraduje ili vam pomogne. To ne može svako. Za to stvarno treba imati „neki nos“. I kada takvu osobu prepoznate, onda shvatite koliko je dragocena.