Posle decenije na vlasti Plenković pred odlukom: Četvrti mandat ili karijera u EU

POSLE deset godina na vlasti hrvatski premijer Andrej Plenković uskoro će morati da donese odluku da li će pokušati i četvrti put da pobedi na izborima, hoće li ostvariti evropsku karijeru u institucijama EU, ili će možda želeti da nasledi Zorana Milanovića na čelu države.

Foto: dts Nachrichtenagentur/imago stock&people/Profimedia

Po dugovečnosti u hrvatskoj politici Plenković je već sada svojevrsni fenomen, a malo je i evropskih političara koji su tri puta vodili vladu, a imaju šansu i za četvrti mandat.

Iza svetla pozornice u najvećoj hrvatskoj stranci HDZ već traje nervoza da li će Plenković ostati ili otići u Brisel. Zasada premijer i šef stranke čvrsto drži konce u svojim rukama, ali se oseća umor nakon burne decenije na državnom kormilu. Najveći je problem rešavanja ilegalnih deponija opasnog otpada u celoj Hrvatskoj i to bi moglo biti presudno za odluku o daljoj karijeri hrvatskog predsednika vlade.

Iz opozicije i najveće stranke levice SDP mu poručuju da se ne snalazi u ovoj ozbiljnoj situaciji, kada su građani zabrinuti za svoje zdravlje, a brzog rešenja nema.

– Najviše me šokiralo ponašanje premijera koji je optužio građane za histeriju. Plenković misli da se sve može kupiti novcem – kaže gradonačelnica Supetra iz SDP Ivana Marković.

I dok opozicija, što je normalno, za sve probleme upire prst u premijera, u samom HDZ već se čuju kombinacije ko bi mogao da zameni Plenkovića. Zasada se spominju samo dva imena, Gordan Jandroković koji je predsednik Sabora i Ivan Anušić, ministar odbrane. Jandroković slovi za predstavnika evropske struje u HDZ, logični naslednik Andreja Plenkovića, a Anušić je predstavnik desne opcije u stranci, koja do sada nije imala prevelik uticaj.

Navodno obojica pripremaju teren, šire uticaj tamo gde je stranka jaka, a iako je nezahvalno prognozirati, Jandroković ima više šanse da preuzme vodeću stranačku poziciju. Dugo je šef Sabora u politici, bio je na mnogim važnim funkcijama, jako dobro kao bivši ministar spoljnih poslova poznaje i evropsku politiku, za razliku od Anušića koji to iskustvo nema.

Obojica su se već u nedavnim događajima želeli približiti stranačkoj desnici, dolaskom na Tompsonove koncerte i izjavama koje su koketirale sa desnom opcijom, time da Anušić, za razliku od Jandrokovića nema popularnost među članovima HDZ na desnom centru.

Politički obračuni u HDZ uvek su snažni i nekontrolisani, a do sada nijedan predsednik posle Franje Tuđmana nije “preživeo” u životu stranke, od Ive Sanadera, Jadranke Kosor do Tomislava Karamarka. HDZ članstvo podržava svakog predsednika stranke do trenutka njegovog pada, a zatim počne ogorčena borba za vlast i presvlačenje kaputa preko noći. U međuvremenu izbiju na površinu sve nepravilnosti iz vremena kada je bivši vodio vlast i HDZ se bez mnogo emocija “rastane” sa šefovima koji su za vreme svojih mandata bili neprikosnoveni.

Hoće li se dogoditi i Plenkoviću teško je reći, ali će uskoro morati da izabere između Hrvatske i Brisela. Spominje se u HDZ osnivanje regionalnih tela kojima bi bio zadatak da lokalni čelnici hvale premijera i vladu, u trenutku kad je sve više oštrih kritika na račun ministara i premijera. Glavni adut koji je Plenković imao da ljudi sada žive bolje nego ikad, veoma je problematičan, jer Hrvatska nikad nije bila tako skupa za život.