Italija se distancirala od inicijative Ujedinjenog Kraljevstva, Francuske i Kanade

Italija se nije pridružila sankcijama protiv izraelskih doseljenika na Zapadnoj obali, distancirajući se od inicijative koju su pokrenule Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska i Kanada, a kojima se potom pridružilo još devet zemalja: Finska, Danska, Island, Irska, Norveška, Poljska, Portugalija, Španija i Švedska.

Foto: AP Photo/Majdi Mohammed)

U potpisanoj deklaraciji stoji da se „nametnu nacinalna ograničenja na trgovinu robom sa naseljima koja su nezakonita prema međunarodnom pravu“.

Iako se italijanska vlada više puta izjasnila formalno, osuđujući najekstremnije projekte naseljavanja na Zapadnoj obali i u junu je dala do znanja da je spremna da odobri sankcije protiv izraelskih doseljenika, ovoga puta nije zauzela takav stav. 

Odluka Ujedinjenog Kraljevstva, odnosno Bernamove vlade, usledila je posle odluke izraelskog premijera Bendžamina Netanjahua da nastavi sa novim naseljem u oblasti E1, koje bi podelilo Zapadnu obalu, sprečavajući teritorijalni kontinuitet buduće palestinske države.

U saopštenju se naglašava da „postupci izraelske vlade podrivaju svaku mogućnost rešenja dve države“ zasnovanog na „mirnoj“ koegzistenciji izraelske i palestinske države, jedne pored druge. Situacija se „brzo pogoršava od neviđenih nasilja naseljenika koja pogađaju palestinska sela, požari, napadi…

U prvih šest meseci zabeleženo je 1.330 napada koje su predvodili doseljenici. U saopštenju se nastavlja „Netanjahuova vlada mora odmah da okonča ovaj proces osiguravajući da doseljenici budu pozvani na odgovornost za svoje zločine i da se navodi protiv izraelske vojske ozbiljno istraže“.

I Nemačka nije potpisnica sankcija, a italijanski ministar spoljnih poslova Antonio Tajani, obrazlažući distanciranja Italije od sankcija izjavio je:

– Uvek podržavam odluke koje dolaze iz Evropske unije, čak i o trgovinskim pitanjima, u suprotnom rizikujemo da iskrivimo unutrašnje tržište.

Da bi se razumeo značaj ove mere treba videti trgovinske veze između Tel Aviva i EU, koja je konkretno najveći trgovinski partner Izraela sa učešćem između 28 i 30 procenata njegovog izvoza, a ukupna vrednost trgovine robom procenjena je na 43,3 milijarde evra u 2025. godini. Roba proizvedena u okupiranim naseljima na Zapadnoj obali predstavlja manjinski udeo, ali pokreće značajno tržište svežih poljoprivrednih proizvoda.