admin
Neke utakmice i neki golovi zauvek ostanu u pamćenju navijača. Nije važno koliko godina prođe – dovoljan je jedan snimak, jedna fotografija ili pomen tog datuma da se vrate emocije.
FOTO: Fudbalski savez Srbije
U bogatoj istoriji srpskog i jugoslovenskog fudbala takvih trenutaka bilo je mnogo. Od Radakovićevog gola protiv Zapadne Nemačke, preko Džajićeve majstorije protiv Engleske i čuvenog pogotka Ljubomira Radanovića, do Stojkovićevih golova Španiji i Mitrovićevog pogotka u Lisabonu.
Jedno od posebnih mesta u toj istoriji pripada Milanu Jovanoviću.
Osamnaestog juna 2010. godine Srbija je na Svetskom prvenstvu u Južnoj Africi igrala protiv Nemačke. Jovanović je postigao jedini gol na meču, Srbija je slavila 1:0, a način na koji je popularni Lane proslavio pogodak postao je priča za sebe.
Šesnaest godina kasnije, pred nove duele Srbije i Nemačke u Ligi nacija, Jovanović se za Fudbalski savez Srbije prisetio jednog od najvažnijih mečeva svoje reprezentativne karijere.
OD RAZOČARANjA PROTIV GANE DO DUELA SA NEMAČKOM
Srbija nije na najbolji način započela Mundijal 2010. Poraz od Gane poremetio je planove ekipe Radomira Antića, koja je u drugom kolu morala da traži bodove protiv jednog od favorita grupe.
„Došli smo na Svetsko prvenstvo sa ulogom blagog favorita, bar kada je reč o našoj grupi, a pretilo je da posle samo dve utakmice epilog bude potpuni fijasko. Posebno zato što smo u svim našim kalkulacijama utakmicu protiv Gane praktično upisali kao tri boda. A onda smo dobili najteži mogući zadatak, da popravljamo utisak protiv Nemačke.“
Jovanović kaže da straha nije bilo, ali da je pritisak bio veliki.
Nemačka je imala ogroman kvalitet, ali je srpska reprezentacija verovala da može da se suprotstavi i najjačima.
„Svaki sportista ima motiv da pobedi boljeg od sebe. Veličina sporta je upravo u tome što favorit na papiru praktično ne znači ništa. Svaka uloga mora da se opravda na terenu.“
KRASIĆEVA REČENICA PRED POČETAK
Jedan detalj iz svlačionice i danas mu izmami osmeh.
Posle intoniranja himni, neposredno pre početka utakmice, Jovanović je čuo svog kuma Miloša Krasića kako izgovara rečenicu koja je, po njemu, savršeno opisala atmosferu u ekipi.
„Gde smo mi došli da se vadimo.“
Bio je to, kaže Jovanović, dokaz da su igrači bili svesni veličine protivnika, ali i da su u njima postojali samopouzdanje i inat.
FOTO: Fudbalski savez Srbije
Krasić će upravo na toj utakmici odigrati jedan od najboljih mečeva u reprezentativnom dresu.
ANTIĆEVO POVERENjE KAO VAŽAN OSLONAC
Veliki deo zasluga za atmosferu u ekipi Jovanović pripisuje selektoru Radomiru Antiću.
„Imali smo selektora koji je imao pamučnu dušu, ali i izraženu sportsku aroganciju. Imao je ogromno iskustvo i autoritet i nikada nije precenjivao protivničke igrače, ma kakav status imali u javnosti. Nekako smo verovali u sebe.“
Antić je iza sebe imao rad u Realu, Barseloni i Atletiku, kao i iskustvo rada sa nekim od najvećih fudbalera sveta. Njegovo poverenje u srpske reprezentativce dodatno je podizalo njihovo samopouzdanje.
„Bili smo sigurni da selektor veruje u nas. To se nikada nije dovodilo u pitanje. U neformalnim razgovorima pričao nam je o načinu na koji je radio sa najvećim fudbalerima sveta u Realu i Barseloni. Kada dobijete povratnu informaciju da on u vas veruje kao što je verovao u neke od tih velikih igrača, to vam sigurno daje vetar u leđa.“
Jovanović smatra da u reprezentativnom fudbalu psihološki aspekt često može da bude jednako važan kao taktika.
„U modernom fudbalu uloga selektora je možda značajnija na psihološkom nego na taktičkom ili tehničkom planu.“
KRASIĆ, ŽIGIĆ I LANE ZA ISTORIJSKI POGODAK
Srbija je protiv Nemačke odigrala hrabro, a ključni trenutak dogodio se posle akcije u kojoj su glavne uloge imali Miloš Krasić, Nikola Žigić i Milan Jovanović.
Krasić je poslao loptu u kazneni prostor, Žigić je dobio vazdušni duel, a Jovanović je bio na pravom mestu.
Ipak, Lane pre svega želi da se istakne doprinos Krasića.
„To je bila najbolja Krasićeva utakmica u reprezentaciji. Nemački ‘Kiker’ ga je proglasio igračem utakmice i to dovoljno govori. Dobio je najviše duela, kreirao praktično sve naše šanse, moju stativu u drugom poluvremenu, Žigićevu prečku… Sve je išlo preko njega.“
Kada je Žigić zahvatio loptu, Jovanović je već razmišljao o mestu na kojem bi mogla da završi.
„Uvek sam se trudio da budem u završnici svake naše akcije. Kada je lopta krenula prema Žigiću, nisam mogao da dođem do nje i bilo je logično da se pojavim u prostoru gde bi mogla da padne.“
Nemačka odbrana bila je koncentrisana na Žigića, a Jovanović je ostao sam.
Usledio je instinktivan potez.
„Svi su bili fokusirani na duel sa Žigićem i ostavili su me za trenutak samog. Sve posle toga je instinkt. Morao sam da hvatam loptu u vazduhu, jer da sam čekao da prirodno padne, Nojer bi već zatvorio liniju šuta. Ispalo je najbolje.“
Lopta je završila u mreži, Srbija je povela, a nekoliko minuta kasnije dobila i igrača više.
PROSLAVA KOJA JE POSTALA LEGENDARNA
Možda ni sam gol ne bi bio toliko upečatljiv bez onoga što je usledilo.
Jovanović je posle pogotka potrčao prema srpskim navijačima, ali je završio u dubokom kanalu između terena i tribina.
„Zaista nisam pretpostavljao da se tu nalazi kanal kao prirodna brana između terena i navijača. Kada sam već krenuo da podelim radost sa našim najvatrenijim navijačima, bilo je kasno da se vratim.“
Tek kada je pao, shvatio je da situacija nije bila bezazlena.
„Kanal je bio prilično dubok, a dole sam video i mnogo kablova. Uspeo sam nekako da ih izbegnem i srećom, pravilno sam pao.“
Danas, sa distance od 16 godina, na sve gleda sa osmehom.
„Kada čovek reaguje spontano i kada su emocije jake, razum ne radi. Danas to ne bih ponovio, ali iz ove perspektive sve deluje simpatično.“
STOJKOVIĆ JE SAČUVAO POBEDU
Jovanović nijednog trenutka ne želi da prisvoji sve zasluge za trijumf.
Posle njegovog gola Nemačka je dobila penal, ali je Vladimir Stojković odbranio udarac Lukasa Podolskog i sačuvao prednost Srbije.
Zato Lane smatra da je Stojković imao podjednako važnu ulogu.
FOTO: Fudbalski savez Srbije
„Faktor sreće je odredio da ja budem prepoznat kao junak zato što sam postigao gol, ali sam uvek isticao da praktično 50 odsto zasluga za važnost tog mog gola i za veliku pobedu pripada Vladimiru Stojkoviću.“
Srbija je do kraja izdržala i priredila jedno od najvećih iznenađenja turnira – Nemačka je poražena 1:0.
POBEDA KOJA NIJE DOBILA NASTAVAK KAKAV JE ZASLUŽILA
Ipak, taj uspeh nije doneo plasman u nokaut fazu.
Srbija je u poslednjem kolu morala da pobedi Australiju, ali je usledio poraz od 2:1 i eliminacija.
Jovanović i danas smatra da je ta generacija mogla daleko više.
„Posle Nemačke dobili smo potvrdu sopstvene vrednosti i onoga u šta smo verovali tokom kvalifikacija i priprema. Mi smo na Svetsko prvenstvo otišli sa velikim ambicijama.“
Upravo zato poraz od Australije i dalje boli.
„Mislim da nam je fudbal ostao dužan u toj utakmici, kao što smo i mi ostali dužni fudbalskoj javnosti. Moja generacija mogla je i morala mnogo više.“
Australiju smatra jednom od najbolnijih utakmica u karijeri.
„Ubeđen sam da bismo od deset utakmica protiv Australije mogli da pobedimo sedam.“
Uprkos tome, pobeda nad Nemačkom ostaje jedna od najdražih uspomena.
„Zbog toga se igra fudbal. Celu karijeru čovek se priprema za takve momente. Žao mi je samo što ta pobeda i taj gol nisu valorizovani nekim logičnim sledom i većim uspehom na tom Svetskom prvenstvu.“
LANE NE GLEDA SVOJ GOL
Možda najzanimljiviji detalj je to što Jovanović, za razliku od miliona navijača, gotovo nikada nije ponovo gledao svoj gol protiv Nemačke.
„Verujte mi, nikada. Ne samo taj, nego praktično nijedan svoj gol u karijeri.“
Snimke svojih pogodaka vidi uglavnom slučajno – kada se pojave u nekoj emisiji ili kada ih neko objavi povodom godišnjice.
Njegovi sinovi takođe ne slušaju često priče o tom čuvenom danu.
„Oni znaju šta se dogodilo i svesni su načina na koji me drugi ljudi doživljavaju. Ali ja sam njima pre svega otac. Tek onda fudbaler i bivši reprezentativac svoje zemlje.“
NEMAČKA OPET NA PUTU SRBIJE
Posle 16 godina Srbija i Nemačka ponovo će se naći na suprotnim stranama. Ovoga puta u novom ciklusu Lige nacija, u kojem Srbiju očekuju dueli i sa Grčkom i Holandijom.
Za Jovanovića, takav susret predstavlja priliku da neki novi reprezentativac ispiše svoju priču.
Generacije se menjaju, igrači dolaze i odlaze, ali veliki mečevi ostaju. Upravo zbog toga priča o Jovanovićevom golu i danas ima istu snagu.
On svoj pogodak ne gleda.
Ali ga zato pamte svi drugi.
„DAJMO VELjKU VREME DA STVORI GENERACIJU ZA PONOS“
Jovanović veruje da aktuelna reprezentacija ima potencijal, ali smatra da novi selektor Veljko Paunović mora da dobije dovoljno vremena i strpljenja kako bi napravio ekipu koja će dugoročno biti konkurentna.
„Veljko Paunović je izvanredan momak i trener, drago mi je da je primljen ovde sa velikim oduševljenjem, ima podršku javnosti. Čvrsto verujem da će uspeti u ovoj misiji.“
Svesan je da će put biti težak i da Paunović neće imati mnogo vremena za eksperimentisanje.
„Nažalost, ni Veljko neće imati puno vremena da se bavi kreiranjem ambijenta, odmah posle Lige nacija slede izazovi u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo.“
Zato je, po njegovom mišljenju, najvažnije da javnost bude strpljiva.
„Potrebno je strpljenje. Da čekamo, da proizvedemo nešto što će nam služiti za ponos u narednih pet, pa i deset godina.“
Kao primer navodi Belgiju, sa kojom je tokom karijere bio povezan.
„Možda lepa paralela sa Belgijom. Oni su imali prazan hod od Meksika 1986, pa su sačekali jednu fenomenalnu generaciju koja je zablistala na Mundijalu u Rusiji i osvojila bronzanu medalju.“
Poruka je jasna – potencijala ima, ali za stvaranje prave generacije potrebni su vreme, rad i poverenje.
A ako se jednog dana pojavi neki novi „Lane“, možda će i njegov gol protiv Nemačke postati deo priče koju će navijači prepričavati decenijama.
Čitav intervju možete pogledati na jutjub kanalu FSS-a, na OVOM linku.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
