nacionalist
ŽITNICA Evrope – gori i cene pšenice i kukuruza diže u nebesa, do čak 473,64 odnosno 295,74 dolara po toni, koliko su u petak koštali na čikaškoj berzi!
Foto Tanjug
Rat između Rusije i Ukrajine, već je izvesno, može dovesti do najveće nestašice pšenice u istoriji, upozoravaju svetski stručnjaci. Rusija je, naime, svetski lider po izvozu ove žitarice (obuhvata više od 18 odsto međunarodne prodaje), dok je Ukrajina na petom mestu. Prema zvaničnim podacima Opservatorije ekonomske složenosti, samo tokom 2019, ove dve zemlje su zajedno izvezle više od četvrtine (25,4 procenata) svetske pšenice.
Svetske berze usijane su od cene kojom se trgovalo pšenicom i kukuruzom. Pšenica je u Čikagu u petak dostigla vrednost od 473,64 dolara po toni, a u Parizu 381,75 evra po toni. Pre samo desetak dana, u Čikagu je koštala 292,85 dolara, a u Parizu 271,7 evra po toni.
Kako objašnjava Miloš Janjić, direktor Produktne berze u Novom Sadu, cena pšenice u Čikagu je najviša od marta 2008, kada je bila svetska ekonomska kriza, dok je kukuruz bio skuplji u decembru 2012. godine.
– Cene na svetskim berzama nastavile su sa izuzetno velikim rastom i dostižu makisimalne dnevne limite – objašnjava Janjić. – Egipat, kao jedan od najvećih svetskih kupaca pšenice, sada ovo zrno traži na drugom mestu, u odnosu na stare dobavljače, kao što su Ukrajina i Rusija. Vrlo je teško prognozirati bilo šta, jer je upitna i prolećna setva, kao i dalji radovi poljoprivrednika u Ukrajini. Da li će u ovoj zemlji setva uopšte i moći da se odradi. Uz to, tu je dodatni problem zbog transporta iz luka u Ukrajini i Rusiji, jer su to najveći izvoznici u svetu.
Kada je reč o kukuruzu, i njegove cene “divljaju” na svetskoj berzi. U Čikagu u petak se trgovalo cenom od 295,74 dolara, dok je u Parizu cena za tonu bila 379 evra. Poređenja radi, kukuruz je 21. februara, na berzi u Americi koštao 257,5 dolara, a u Parizu 254 evra po toni.
– Cena kukuruza i pšenice i u Srbiji beleži rast i sada je na istorijskom maksimumu – govori Janjić. – Pšenica je trenutno 35, a kukuruz 33,5 dinara za kilogram, bez PDV-a, uz tendenciju daljeg rasta. Robe ima, ali su trenutno kupci i prodavci izuzetno oprezni kada je reč o ponudi i tražnji. Inače, pre pandemije, pšenica je bila 20, a kukuruz 15 dinara za kilogram. Srbija trenutno ima viška milion tona kukuruza i isto toliko pšenice. Imamo dovoljno zaliha i rezervi i treba samo voditi računa o količinama za izvoz.
Agroanalitičar Vojislav Stanković smatra da u Evropi niko ne može da ostane bez pšenice i da bude gladan. Srbija je ima dovoljno na lageru, a u junu i julu kreće žetva. Najveći problem nestašice može biti u zemljama severne Afrike.
– Ne treba da zabranjujemo izvoz pšenice i kukuruza, jer je naš stočni fond siromašan i imamo znatne količine na raspolaganju – ističe Stanković. – Pod pšenicom je nekih 660.000 hektara. A, nadamo se da će država poljoprivrednicima pomoći da poseju kukuruz na oko milion hektara, kao i svake godine.
DA BRINEMO O SVOJIM POTREBAMA
RUSIJA i Ukrajina su vrlo značajne i dominantne u izvozu pšenice, u svetskom vrhu, a u Evropi su najveći izvoznici. Mi moramo da brinemo o nama i našim potrebama. Spremni smo i komšijama da pomognemo, ali treba da vodimo računa. Ne treba zaboraviti da je nas pšenica spasla u ratnim godinama – rekao je Milan Prostran, agroanalitičar.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
