in

Šta će se naći u strategiji o spoljnoj politici Srbije

Šta će se naći u strategiji o spoljnoj politici Srbije

SRBIJA će, razočarana odlukom pojedinih zemalja da podrže ili budu uzdržane u glasanju o aplikaciji tzv. Kosova za prijem u Savet Evrope, u svojoj diplomatiji napraviti “preokret” i više koristiti pricip reciprociteta. To znači da oni koji su okrenuli leđa Beogradu, neće moći da računaju na naš glas kada im bude potrebno.

Foto: Savet Evrope/Ellen Vuibauk

Ovo pravilo koje je, inače, i jedno od glavnih u diplomatskim odnosima, biće posebno naznačeno u strategiji o spoljnim odnosima koju, prema najavi predsednika Aleksandra Vučića, treba da pripremi i donese Vlada. U dokumentu će se istaći i podizanje odnosa na još viši nivo sa prijateljskim državama koje brane pozicije naše zemlje u međunarodnoj areni.

Promene u spoljnoj politici nisu nimalo lake, pa makar bile i minimalne, jer Srbija mesecima odoleva ogromnim pritiscima, a Zapad koristi svaku priliku da nam postavi ultimatum, pogotovo posle izbijanja sukoba u Ukrajini – ili ste za Kinu i Rusiju ili uz nas?! Ovu doktrinu ogolio je prekjuče i šef evropske diplomatije Đozep Borelj. Bez obzira na uzak manevarski prostor, upravo braneći naše pozicije nepovredivosti teritorijalnog integriteta i međunarodnog prava, Beograd se neće libiti da odgovori na nepošten odnos drfugih prema nama. Ali, promene u uzajamnim odnosima ne znače da će naša država menjati svoja strateška opredeljenja.

Na primer, Beograd je uvek i bez zadrške stao iza teritorijalnog integriteta Bosne i Hercegovine i Ukrajine, a obe zemlje su bile uzdržane kada se Komitet ministara pri SE izjašnjavao o zahtevu lažne države. Posebno je gnev opravdan prema vladi u Kijevu, čiji integritet smo branili u svim telima Ujedinjenih nacija.

Prve posledice namera Srbije mogle bi se videti već u Rejkjaviku na samitu Saveta Evrope, kada će na dnevnom redu biti deklaracija o potvrdi teritorijalnog integriteta Ukrajine i Moldavije, koja jedino može da se usvoji konsenzusom. Naša delegacija bi mogla da podnese amandman sa pitanjem o teritorijalnom integritetu Srbije i ako se on ne usvoji, Beograd se neće složiti sa deklaracijom, pa onda neće biti ni glasanja.

Put do Saveta Evrope

  • Predlog Komiteta o prijemu “Kosova” prvo ide na Biro Parlamentarne skupštine koji sutra zaseda
  • Potom se sastaje Komitet za politička pitanja (prva sledeća sednica je 11. maja)
  • Izabrani izvestilac piše glavni izveštaj o stanju ljudskih prava i političkoj situaciji na tzv. Kosovu
  • Komiteti za pravna pitanja i za jednakost i nediskriminaciju pišu mišljenja na glavni izveštaj
  • Predsednik Parlamentarne skupštine predlaže pravnike koji će da prate situaciju i daju svoje viđenje
  • Na plenarnoj sednici, za prijem je potrebna dvotrećinska većina
  • Formalnu odluku na kraju donosi Komitet ministara, koji je bio i početna stanica
  • Prijem traje oko dve godine, ali je u slučaju Prištine teško dati procenu

Prema rečima bivšeg ministra spoljnih poslova Vladislava Jovanovića za “Novosti”, pre nego nam Evropa i Amerika postave pitanje da li smo za njih ili protiv, treba da im odgovorimo pitanjem da li su oni za nas ili protiv:

– Jer, sve što čine i što su činili, od bespravnog bombardovanja, oduzimanja dela teritorije od koje silom i pritiscima na druge pokušavaju da naprave državu, pokazuje da su protiv nas, razbijajući osnovne principe međunarodnog prava i rušeći naš teritorijalni integritet.

On dodaje da je predsednik Vučić govorio o novoj strategiji povučen razočaranjem, jer su se neke države uzdržale u SE i nisu glasale protiv aplikacije tzv. Kosova.

– Mislim da ćemo se više oslanjati na reciprocitet u uzajamnim odnosima, naročito na međunarodnom planu, i to države čine u diplomatskim odnosima i bez najavljivanja. Ako neka zemlja ne glasa u korist Srbije, ne može onda da očekuje da glasamo za nju kada njoj bude bilo potrebno. Ovo je inače dopuna dosta dinamičnoj i afirmativnoj našoj spoljnoj politici, jer je nedostajalo tog reciprociteta. Sada se nagoveštava da ćemo biti striktniji i zato je u pitanju korisna dopuna naše politike. Situacija u kojoj se nalazimo je dosta složena i treba imati razumevanja što se dosad nismo toliko služili reciprocitetom, ali su događaji u SE opomena da moramo da koristimo više ovo diplomatsko sredstvo – kaže Jovanović.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije