Skup gas i slab evro, recesija u najavi

RASTUĆE cene energenata pokrenule su lanac kriznih pojava u ekonomiji evrozone i neutralisale pozitivan efekat ukidanja ograničenja zbog korona virusa, piše Forbs.

Evropska ekonomija bi se mogla suočiti sa recesijom već ove zime, navodi Blumberg.

BDP evrozone će se smanjivati dva uzastopna kvartala, krajem 2022. i početkom 2023. 

Ekonomisti nisu bili toliko pesimistični u pogledu izgleda evropskog ekonomskog rasta od novembra 2020. Pre nego što je počela specijalna operacija Rusije u Ukrajini, verovatnoća recesije bila je procenjena na samo 20%, dok trenutno procenjuju da postoji preko 60% šanse da se ona dogodi.

Pogoršale su se i prognoze godišnjeg rasta BDP-a. 

Ako je MMF krajem 2021. očekivao da će ekonomija evrozone sledeće godine porasti za 5%, sada su očekivanja upola manja – 2,6% (i 1,2% – u 2023). 

Prognoza za najveću ekonomiju u regionu, Nemačku, za 2022. godinu pogoršana je skoro za polovinu, a za 2023. oko tri puta.

Ključni problem, zbog kog recesija u Evropi sada izgleda kao vrlo realan scenario, je rekordna inflacija.

U avgustu je zabeležen najveći rast cena u istoriji evrozone od 9,1 odsto na godišnjem nivou. 

Glavni razlog za ubrzanje inflacije je smanjenje obima isporuka ruskog gasa i rizici njihovog potpunog prestanka. 

Gasovod Severni tok 1, koji obezbeđuje oko trećinu evropskih potreba za prirodnim gasom, obustavio je snabdevanje na 10 dana u julu zbog tehničkih radova, međutim, ni nakon što su završeni, nije radio punim kapacitetom – tek za oko 20 %, ali je 31. avgusta ponovo prestao da radi, bez tačnog vremenskog okvira za nastavak. 

Zbog toga su u avgustu cene gasa u Evropi za hiljadu kubnih metara premašile 3.000 dolara.

Visoke cene energije utiču na širok spektar sektora privrede. 

Polovina evropskih kapaciteta za topljenje aluminijuma i cinka je već zatvorena. 

Oko 70 odsto proizvodnje đubriva u Evropi zaustavljeno je zbog visokih cena gasa, sirovine za proizvodnju azotnih đubriva. 

Dodatni pritisak na cene hrane dolazi zbog propadanja useva zbog najgore suše u poslednjih nekoliko decenija. 

Osim toga, nizak nivo Rajne stvaraće logističke poteškoće u Nemačkoj, a u Francuskoj nedostatak vode za hlađenje utiče na proizvodnju nuklearne energije. 

Dodatne poteškoće evropskoj ekonomiji stvara pad evra. U julu je evropska valuta prvi put posle 20 godina bila jeftinija od dolara, a krajem avgusta situacija se ponovila. Slaba valuta povećava troškove uvoza, uključujući i one za energente, koji su kritični za EU.

Evropska centralna banka se, pak, suočava sa dilemom – ne samo da mora da vrati inflaciju na cilj od 2 odsto, već i da bude svesna mnogo verovatnijeg rizika od recesije i opasnosti od viška rasta prinosa na državni dug evropskih zemalja.

Šef Centralne banke Grčke je ovu situaciju okarakterisao kao „mnogoglavu hidru“. 

BONUS VIDEO:

POMRAČENJE U BERLINU: Bez ambijentalnog osvetljenja zbog štednje