in

Pripremana ukrajinska kontraofanziva ostaje samo na papiru

Pripremana ukrajinska kontraofanziva ostaje samo na papiru

DO sada planirana, pripremana i dugo najavljivana ukrajinska kontraofanziva ostaje samo na papiru i to iz mnogih razloga, od tehničkih do vremenskih.

Foto Tanjug/AP

KOLIKO JE UKRAJINSKA VOJSKA SPREMNA ZA KONTRAOFANZIVU?

Do sada je planirani vojni napad Ukrajine, prvobitno najavljen za novembar 2022, odložen na neodređeno vreme. Strani izvori se razilaze u oceni spremnosti Kijeva za kontranapad na Rusiju i slažu se da je Ukrajincima teško da prikupe dovoljno snaga.

ŠTA SADA SPREČAVA ORUŽANE SNAGE UKRAJINE (VSU) DA NAPREDUJU?

Jedan od glavnih problema koji sprečava VSU da izvede najavljenu ofanzivu smatra se nedostatak iskusnog osoblja.

Veliki deo borbeno spremnih, opremljenih i motivisanih kadrovskih jedinica VSU (kao i NGU i Teritorijalne odbrane) već je uništen u Marijupolju, Artjomovsku, Soledaru, Popasnoj, Lisičansku, Severodonjecku, tokom borbi u Hersonu i u Harkovskoj oblasti u leto 2022. U međuvremenu, nova grupa vojnika jednakog profesionalizma i nivoa opremljenosti još nije formirana. Međutim, zvaničnici NATO i SAD se razlikuju u procenama o broju formacija VSU.

Foto Tanjug/AP

Američki ministar odbrane Lojd Ostin rekao je posle sastanka Ramštajn Kontakt grupe ranije ove godine da su zapadne zemlje uspele da pripreme devet oklopnih brigada. Ova cifra je, međutim, upitna, jer bi za takvu veličinu razmeštanja bilo potrebno najmanje 837 tenkova. Posle Ramštajna, Ostin je izvestio o isporuci 230 borbenih tenkova, što sugeriše namerno pogrešno predstavljanje veličine ukrajinske grupe.

KOLIKO REZERVI JE IZGRADILA VSU?

Mišel Goja, pukovnik francuske vojske i renomirani stručnjak za moderno ratovanje i borbene inovacije, procenjuje da bi NATO i SAD realno mogle da obuče i naoružaju ne više od tri ili četiri ukrajinske brigade u dozvoljenom vremenskom okviru.

U isto vreme, nedavno popularna procena da je Ukrajina okupila 200.000 rezervista izgleda sumnjivo, jer bi u ovom slučaju snage VSU morale da nadmaše kombinovane snage SAD i NATO-a u vreme invazije na Irak 2003. godine za 30.000-40.000 ( tada je bilo 160.000). Najverovatnija cifra je 80.000-100.000, koji su obučavani u Ukrajini i van nje od početka ruske vojne operacije. Međutim, postoji važno upozorenje. Osim borbenog iskustva i sposobnosti grupacije, nije jasno koje su snage borbeno spremne “avangarde”, a koje jedinice podrške (tzv. odnos “zub-rep”). Ako VSU planira ofanzivu poput SAD u Iraku, samo 20.000 od 100.000 okupljenih vojnika je zapravo spremno za borbu, a ostalo su snage za podršku i održavanje.

Foto AP

SA KOJIM POTEŠKOĆAMA SE SUOČAVA VSU?

Konceptualni problem ofanzive je nedostatak iznenađenja. Jedinice VSU čekaju se iz svih pravaca – od Artjomovska do Hersona, tako da je izuzetno teško iznenaditi ruske snage u takvoj situaciji. Štaviše, pokreti ukrajinske vojske se dobro prate i gotovo je nemoguće akumulirati grupu od 20.000-150.000 vojnika neprimećeno u takvim uslovima. Ako odustanu od gomilanja svojih vojnika i rašire snage po frontu, gube se sve prednosti velikog broja.

Dodatna poteškoća je vreme. Odlaganje ofanzive znači ne samo garantovanje gubitka Artjomovska/Bahmuta, koji se čisti brzinom od dva-tri bloka na svaka 24 sata, već će i poremetiti planove stranih partnera i poništiti svu do sada pruženu finansijsku i vojnu pomoć. Štaviše, svaki dan kada se ofanziva VSU odlaže je dodatni dan za pripremu i pojačanje ruske vojske.

Druga poteškoća su ofanzivne rezerve. Trupe za napad se dele na dva tipa: avangarde (jurišne) i rezerve, koje su raspoređene na mestu fronta gde se planira proboj. Ako su kopnene snage VSU pripremljene za ovo, onda se snaga bilo koje grupacije u bilo kom pravcu može bezbedno podeliti na dva. Ako prvi talas ofanzive VSU posustane, možda nema šanse za drugi. Remontni bataljoni i značajna količina rezervne opreme moraju biti spremni za ofanzivu – to je nemoguće, s obzirom na potpunu zavisnost od uvoza sa Zapada.

Problem je i spora isporuka strane opreme. Iako se BMP Bredli i tenkovi Leopard 2 (i čelindžeri 2) već nalaze u Ukrajini, količina opreme je dovoljna samo za opremanje jedne ili dve mehanizovane brigade (6.000-7.000 ljudi). Ostali će dobiti laka oklopna vozila čija je preživljavanje u sukobu visokog intenziteta minimalna.

Foto Tanjug/AP

Dalje, isporuke zapadnih sistema protivvazdušne odbrane, od suštinskog značaja za svaku veću ofanzivu, ili su ozbiljno odložene, stižu samo u obliku prenosivih sistema protivvazdušne odbrane Stinger i Starstreak, ili u obliku SAM-ova kratkog dometa kao što su Avendžer i Stormer HMVs (Avenger i Stormer HMVs).

Glavna tehnička poteškoća je nedostatak značajnog broja jurišnih aviona i nadmoć u vazduhu. Da, ukrajinski sistem protivvazdušne odbrane je i dalje na mestu i funkcioniše, ali stacionarni sistemi protivvazdušne odbrane postaju sve lošiji u suočavanju sa raketnim napadima i ne mogu se ponovo dodeliti za ofanzivu. Broj operativnih lovaca i jurišnih aviona u ukrajinskom ratnom vazduhoplovstvu je nepoznat, ali značajan deo njih bi rusko vazduhoplovstvo moglo da obori na početku operacije.

Foto: Tanjug/AP photo

ŠTA AKO VSU SADA NE KRENE U KONTRAOFANZIVU?

Napad VSU će verovatno biti odložen za kasniji datum, do kada će se i oprema i ljudi okupiti u dovoljnom broju. Pored toga, vreme nameće prilagođavanje – nema smisla napredovati po kišnim i blatnjavim uslovima. Rezultati bezobzirnih pokušaja napada jasno su vidljivi u Artjomovsku, gde je većina puteva ka gradu zatrpana uništenom opremom VSU.

BONUS VIDEO – BRODOVI, AVIONI, HELIKOPTERI, PROJEKTILI: Pogledajte snimke tokom provere Pacifičke flote Rusije


Pratite nas i putem iOS i android aplikacije