in

SANJAM INTERVJU SA PUTINOM I KRALJICOM ELIZABETOM: Marija Savić Stamenić o “Jutru” na Prvoj, profesionalnim izazovima, porodici

VOLELA bih da, osim Putina, da intervjuišem i kraljicu Elizabetu. Iako je to, naravno, nemoguća misija.

Foto Vojislav Danilov

Neverovatno je da je, kada je ona krunisana, Truman bio predsednik Amerike. Toliko se toga u svetu promenilo, a ona i dalje sedi na prestolu. Kakav je to svedok istorije sveta i politike u poslednjih 70 godina! Ko ne bi voleo da uradi intervju sa takvom ženom? – kaže, za “Novosti”, poznato televizijsko lice, Marija Savić Stamenić, urednica i voditeljka “Jutra” vikendom, na Prvoj, koju smo zatekli u pripremama za emisiju. I za odmor.

– Petkom sam fokusirana samo na pripremu emisije, manjda i u sredu i četvrtak radim “Jutro”. Za praznike, idem na put sa porodicom i jedva čekam – navodi majka Vuka (14) i Lene (10), koju svake nedelje vodi u televiziju, jer dete voli da provodi vreme sa ekipom, dok traje emisija.

I Mariju je, kao i njenu ćerku, televizija opčinila još 2003. godine, kada je kao apsolvent Fakulteta političkih nauka, počela da “peče zanat” na TV B 92. Zatim je 15 godina radila na RTS, gde je ostvarila svoje ambicije i kao urednik i voditelj Dnevnika. Kada je dobila ponudu sa TV Prva, shvatila je da je pravi trenutak za promene.

– Nisam neko ko lako ode, ali kada odlučim, ne osvrćem se. Ušla sam u rutinu i imala sam utisak da tu, na RTS, nemam gde dalje. A ja moram dalje.

Detinjstvo naše sagovornice, rođene u Trebinju, a odrasle u Gacku, obeležio je rat, koji je počeo kada je imala 12 godina. Dok im je otac bio na ratištu, a majka u bolnici, po ratnoj obavezi, Marija i njeni sestra i brat, morali su da nauče da pucaju. Iz tog perioda, Marija pamti strašne stvari, koje bi, kako kaže, najradije izbrisala iz sećanja.

– Sećam se kad mi je sestra rekla da je tata ranjen… Mesecima nismo ništa znali o teči, koji je bio zarobljen u logoru i doživeo istinska zverstva. Na kraju je razmenjen, da ne pričam u kakvom stanju i koliko je bolno bilo sve to za njega i čitavu moju porodicu. Pamtim strašne spiskove poginulih sa ratišta, tugu u očima onih koji su preko noći izgubili sve.

Pamtim koliko su se moji roditelji mučili da nam obezbede osnovne uslove za život.

Pamtim, iako bih volela da zaboravim. Danas, kad čujem da neko olako pominje rat, znam da taj ne zna šta ta reč znači – s tugom priča Marija, koja više od dve decenije živi u Beogradu, kao i njena sestra sa ćerkom. Ipak, Trebinje i Gacko, gde joj žive roditelji i brat, za nju će uvek značiti mir i miris doma, koji je vraćaju u detinjstvo.

Foto Vojislav Danilov

Kao dete ste bežali od Dnevnika. Verujete li da nas obično stigne ono od čega bežimo?

– Izgleda da je tako. Bežala sam od njega kao dete, užasno me nerviralo kad čujem tu špicu, a onda sam, godinama kasnije, došla u situaciju da, posle te špice, ja izgovaram “Gledate Dnevnik”. Taj studio me fascinira i danas, ima neku posebnu težinu i drago mi je što sam nekoliko godina bila domaćin u njemu.

OMILJENA SAVSKA PROMENADA

KOJI deo Beograda najviše volite?

– Savsku promenadu, koja je promenila kvalitet života moje porodice, jer živimo u blizini. Uvek sam zavidela Beograđanima, koji žive pored reke, a sada sam i ja jedna od njih – iskrena je Marija Savić Stamenić.

Imate li tremu pred ulazak u studio?

– Ranije sam imala, ali jutaranji program je ozbiljan trening, koji traje četiri sata, pa treme više nema, ali ima odgovornosti. LJudi primete i kad pogrešite jedno slovo, zapaze kako ste nekoga pogledali, da li ste se osmehnuli ili namrštili. Često me iznenadi kako pažljivo gledaju i slušaju, posebno profesionalni “tviteraši”. Primete svaki frejm koji traje delić sekunde.

Pred kamerama ste uglavnom ozbiljni. Da li vas je neko skoro nasmejao?

– Kada ima razloga za smeh, smejem se. Nedavno me dr Šekler nasmejao do suza, kao i Mrkonjić. U “Prelistavanju štampe” sa dragim kolegama, često ima i smeha, sa sportistima, glumcima. Ali, za mene je “Jutro”, pre svega, informativni program. Tako biram goste, teme, pristup. Nikad ne pokušavam da pravim šou-program od te emisije. Nisam to ja.

Da li često morate da menjate “košuljicu” emisije?

– Menjamo goste i teme, uvek kad se dogodi nešto važno, što gledaoci očekuju da vide u programu. U danu kada je proglašeno vanredno stanje zbog kovida, rano ujutru sam dobila informaciju da će se to dogoditi i, naravno, odmah sam je objavila a zatim smo “srušili” celu “košuljicu”, otkazali skoro sve goste koje smo imali zakazane i zakazivali nove tokom emisije. Mene, zapravo, pokreću te nepredviđene, neočekivane situacije. Zato volim da radim uživo emisije, sve ostalo mi je manje izazovno, pa čak i dosadno. Pomaže mi iskustvo, ali je važna i koncentracija, koja zavisi od milion stvari.

VAGA U MENI PONEKAD ME NERVIRA

MARIJA nam je otkrila i šta joj smeta u njenom karakteru, a šta kod drugih.

– Uvek dobro znam šta neću, ali nekad ne znam šta hoću. Ta Vaga u meni me nekad nervira. Što se tiče drugih, svi grešimo i to je normalno, problem je samo kad je neko nečovek. Malo je takvih, ali ima ih. Nažalost.

Koji trenutak u karijeri ste zapamtili kao najteži?

– Ubistvo Olivera Ivanovića i specijalna emisija, koju sam tada vodila, ubedljivo je najteži trenutak u mojoj dosadašnjoj karijeri. Trebala mi je sva snaga ovog sveta da ne zaplačem, zajedno sa Rasimom LJajićem u studiju.

Vladimir Putin/ Kraljica Elizabeta , Foto AP

Možete li sebe da zamislite u nekom drugom TV formatu?

– Radila sam “Prvu temu”, večernju emisiju, nekoliko puta vanredno, i rezultati su bili odlični. Razgovarali smo o mogućnosti da jutarnji zamenim za večernji termin. To vidim kao opciju o kojoj bih razmislila u budućnosti.

Koje su prednosti, a koje mane rada na televiziji? Čime biste se bavili, da niste novinarka?

– Prednosti su istovremeno i mane. Kako kaže Balašević, “u kap se spoji čemer i med”. Tako je i ovaj posao, za mene, često i jedno i drugo. Kao i svaka ljubav, iracionalna je i ljubav prema novinarstvu. Donosi mnogo stresa ali, kad god pomislim da je vreme za kraj, shvatim da ne mogu bez njega. Kad odem sa televizije, otvoriću restoran ili tako nešto, potpuno drugačije.

RIJALITI POSLE PONOĆI

DA li bi trebalo uticati na sadržaj rijalitija ili je stvar izbora šta će ko da gleda?

– Jeste stvar izbora, ali za nas odrasle, koji smo već izgrađene ličnosti. Za decu, posebno tinejdžere, nije tako jednostavno. Prebacila bih te sadržaje da idu samo posle ponoći. Ali da ne budemo licemerni, i mi ostali moramo da vodimo računa. Ne može želja za gledanošću da bude vrhovni kriterijum u izboru gostiju i tema.

Održavate li kontakte sa prijateljima u doba korone?

– Mnogo mi nedostaje kafana. Jedva čekam da otvore sve i da, konačno, sa prijateljima odem u moju omiljenu kafanu na Dorćolu. Srećna sam kada provodim vreme sa ljudima koje volim. Uživam u putovanjima sa porodicom i prijateljima.

Znači li to da će nam se “vratiti” nekadašnji način života, pre pandemije?

– Mora da se vrati. Ako se ne vrati, odlepićemo.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije