Olivera Kovačević, za “Novosti”, o “Pesmi za Evroviziju”, produkciji, napadima na javni medijski servis

GLEDAOCI “Pesme za Evroviziju” i ne slute koliko je zahtevno i obimno organizovati ovakvo takmičenje.

Onima koji se nalaze ispred malih ekrana čini se da se manifestacija odvija kao po loju, što kaže naš narod. A sa kakvim se sve problemima suočava Radio-televizija Srbije, organizator nacionalnog izbora za našeg predstavnika na “Evrosongu”, da li je tačno da pobeda košta 30.000 evra, ali i šta je presudno da bi neka kompozicija pobedila, za naš list, pred večerašnje finale, govori Olivera Kovačević, glavna i odgovorna urednica Zabavnog programa RTS.

Na pitanje da li je zadovoljna “Pesmom za Evroviziju”, na kojoj Srbija 14. put bira svog predstavnika, Kovačevićeva za naš list kaže:

– Ako računamo da je raspisivanje konkusa početak organizacionog procesa, to znači da ovo takmičenje spremamo od maja prošle godine. Finalne pripreme počele su u januaru. Ovo je ogroman urednički posao, a naročito kreativno-produkcioni poduhvat. Da bismo izveli ovakav događaj, angažovali smo skoro sve kapacitete RTS, a oslonili se i na kreativno iskustvo i kapacitete “Skaj mjuzika”. Iskustvo koje imamo nam olakšava posao, ali, iz godine u godinu pomeramo letvicu, pa su najčešći ovogodišnji komentari da RTS-ov festival izgleda svetski. Zahvalni smo učesnicima jer je njihov trud da svoju numeru predstave na najbolji način izuzetno značajan. Ono što nedostaje je publika koja bi svojom euforijom dala taj zlatni sastojak svakog takmičenja, baš kao što je to na “velikoj” “Pesmi Evrovizije”.

Za svaku pohvalu ove godine jesu produkcija i svetska scena na takmičenju?

– Drago mi je da tako mislite i da niste u tom stavu usamljeni. Važno je da to tako izgleda na ekranu i da se vidi da je naša kuća lider ne samo na Balkanu, već i u evropskim okvirima. I sve to činimo u okviru raspoloživih finansijskih mogućnosti, kojima se ne možemo pohvaliti.

Zašto je “Pesma Evrovizije” najvažnije muzičko takmičenje?

– Reč je o takmičenju koje se održava od 1956. godine. Takvu tradiciju nema nijedan drugi takmičarski televizijski program. NJegova snaga i značaj je u enormnoj gledanosti, koja prelazi 300 miliona gledalaca širom sveta. I naš izbor za “Pesmu Evrovizije”, jedan je od gledanijih programa koji se prikazuje u Srbiji. Posebno bih istakla da je kulturni značaj ovog muzičkog takmičenja veliki i da je to mesto gde je Srbija imala i ima šta da pruži svetu.

Ni ove godine nisu izostale optužbe na račun RTS da se takmičenje namešta, da se uzimaju pare za prvo mesto, da je plaćeno 30.000 evra za odlazak “Harikejna” u Roterdam… Aca Lukas tvrdi da on može da plati i 300.000 evra, ali neće, jer se odlazak na “Evrosong” ne plaća. Šta je od svega ovoga istina?

– Šteta je da neko na ovaj način unižava ugled ovog takmičenja i samog Javnog servisa Srbije. Niko nikada nikome nije plaćao da bi predstavljao Srbiju na ovom takmičenju, međutim, ljudi skloni skandalima i lažima drugačije ne umeju da postoje i funkcionišu.

Toliko je dobrih učesnika, kvalitetnih pesama i sjajnih nastupa na ovogodišnjoj “Pesmi za Evroviziju”, a pažnja javnosti se odvlači na osobe koje proces lične resocijalizacije pokušavaju da obave preko RTS. Maksimalno ignorišemo ovakve postupke, jer znamo šta im je svrha. U narodu se to zove “sindrom kiselog grožđa”.

Foto Promo

Zamerka je i što se ne saopštavaju imena članova stručnog žirija, koja nisu ista u polufinalima i finalu. Da li će Javni servis, kada večeras budemo znali ime pobednika, saopštiti i imena članova žirija?

– U finalu će se članovi žirija direktno uključiti u program i saopštiti svoju odluku, kao što je to bilo i ranije. Imena članova žirija ne objavljujemo do same odluke, kako bismo sprečili eventualne pritiske. Takmičare u obe polufinalne večeri ocenjuje jedan – petočlani žiri, a njihove glasačke obrasce objavljujemo posle finala na sajtu RTS, kao i glasove publike. Ne objavljujemo redosled u polufinalima kako ne bismo uticali ni na žiri, ni na publiku koja u finalu treba da izabere pobednika. Članove žirija je izabrao RTS uzimajući u obzir njihovu stručnost. Taj izbor nije nimalo lak, jer postoji mnogo ograničavajućih faktora. Naročito vodimo računa o mogućem sukobu interesa, da neko od članova žirija nije povezan s izvođačima, kompozitorima ili tekstopiscima koji nastupaju na takmičenju.

Kako komentarišete činjenicu da je Srbija posle Marije Šerifović (“Molitva”) i Željka Joksimovića (“Nije ljubav stvar”), nekako redovno završavala u drugom delu tabele?

– Ta konstatacija nije tačna, jer samo dva, tri puta Srbija nije ušla u finale, što znači da je samo tada bila u drugom delu tabele. Ne zaboravite da na ovom takmičenju učestvuje više od 40 zemalja. U periodu od kada nastupamo kao samostalna zemlja imali smo pobedu, pa treće mesto, nakon toga šestu, desetu, petnaestu poziciju, što nas svrstava među uspešnije zemlje. Vreme u kojem smo bili isključeni iz ovog takmičenja zbog sankcija prema našoj zemlji, bio je dug period. Ne želimo da se tako nešto ikada ponovi, jer i ovim našim učešćem pokazujemo da je Srbija svet.

Da li je danas uopšte važna kompozicija ili je za pobedu na “Evrosongu” presudan scenski nastup, originalnost?

– Teško je odgovoriti na to pitanje, svi o tome razmišljaju i traže tu formulu. Važno je sve. To je imperativ modernog vremena, ali činjenica je da je retko ko pobedio na ovom takmičenju, a da nije bio vrhunski pevač. U svakom slučaju, ne sme se zanemarivati nijedan segment. RTS će pomoći našem predstavniku da taj nastup bude na svetskom nivou. Društvene mreže su postale još jedan faktor koji može da ima veliki uticaj. Svesni smo toga i odavno već preduzimamo korake da i u tom medijskom prostoru izvršimo uticaj.

Kako komentarišete predstojeće takmičenje “Pesma Amerike” po evrovizijskoj licenci?

– Amerika je prethodnih godina pokazala interesovanje za “Pesmu Evrovizije”, jer je ovo takmičenje prenosila na svojim televizijskim mrežama. Ako je Amerika prihvatila evropsku licencu, onda je to nesumnjivo priznanje “Pesmi Evrovizije” i kvalitetu ovakvog televizijskog formata. Nadam se da će i našim gledaocima biti zanimljivo da vide kako SAD organizuju takmičenje svojih 50 država i šest teritorija. Krajem marta počinje to takmičenje i trajaće osam nedelja, a mi ćemo blagovremeno obavestiti naše gledaoce o terminima prikazivanja.

POMOĆ CRNOGORSKOJ I MAKEDONSKOJ DELEGACIJI

DA li su ove godine u planu predevrovizijske aktivnosti, u smislu promocije pesme, nastupa, druženja u Italiji, budući da to zbog pandemije korone nije bilo izvodljivo dve godine?

– Nešto će već biti, pratićemo kako stoje stvari sa epidemijom i pravilima, pa da ćemo se orijentisati. Međutim, pre odlaska u Torino mi imamo mnogo posla, a ove godine ćemo i delegacijama Crne Gore i Severne Makedonije pomoći da u našem studiju snime svoje predstavnike i njihove back-up nastupe, koje “Evrovizija” traži od svih učesnika zbog pandemije. Drago nam je da su Beograd, kao i Javni servis Srbije, lideri u proizvodnji ovakvih televizijskih sadržaja, pa smo samim tim u mogućnosti da izađemo u susret i našim susedima.