in

Srpska naučnica objasnila sve! 3 STVARI određuju da li će nas KORONA NAPASTI

Direktorka INEP-a nabrojala tri stvari koje određuju predispoziciju za obolevanje i težinu kliničke slike.

Direktorka Instituta za nuklearne nauke “Vinča” Snežana Pajović navodi da genetski profil svakog od nas nosi određene zapise u genima, koji određuju da li postoji veća ili manja predispozicija za oboljevanje od kovida 19.

Objašnjava da, genetski markeri jasno ukazuju na mogući tok razvoja i toka oboljenja, što omogućava da se deluje preventivno, kako bi klinička slika bila blaža.

Snežana Pajović je navela da njihovim istraživanjem, doprinosimo novim saznanjima – koji su genetički parametri kod obolelih povezani sa težom kliničkom slikom i tako definišemo koje su osobe podložnije da razviju komplikacije.

“Naša genetska predispozicija, prisustvo gena koji kodiraju celokupni naš imuni odgovor i antioksidativnu odbranu su osnovni parametri koji ukazuju zašto neko ima slabiju, a neko drastičnu sliku kovid oboljenja. Takođe, genetski markeri jasno ukazuju na mogući tok razvoja i toka oboljenja, što nam omogućava da delujemo preventivno, kako bi klinička slika bila blaža”, navodi Pajovićeva govoreći o istraživanju na kome rade istraživači Laboratorije za radiobiologiju i molekularnu genetiku Instituta “Vinča”.

Dodaje da je neophodno u analizu uključiti i sve dosad poznate faktore rizika za komplikacije usled kovida, da bi procena rizika bila što preciznija.

Objašnjava da verovatnoća obolevanja od kovida 19 zavisi od tri faktora – naše genetske predispozicije, okolnosti pod kojima živimo i od načina na koji živimo.

Prema njenim rečima, okolnosti podrazumevaju faktore sredine, koja i te kako utiče da li će se ispoljiti takozvani loši geni koje svako od nas ima u okviru genoma.

Spoljašnji faktori sredine takođe mogu da utiču na ispoljavanje loših gena ili na njihovo suprimiranje.

Treći faktor je način života, a to znači kako se hranimo, koje bioaktivne komponente ta hrana sadrži, pre svega antioksidanse, koliko dugo spavamo, kakva je naša fizička aktivnost.

Inače, osim na ovom projektu, istraživači “Vinče” rade i na testiranju lekova protiv kovida 19 koji su već u upotrebi i to u saradnji sa kolegama iz Teksasa.

Naučno-istraživački rad na ovom projektu trajaće oko 18 meseci, a kako kaže, rezultati ovakvih istraživanja mogu značajno da pomognu i u proceni primene postojećih lekova u borbi protiv kovida 19.

“Što se tiče istraživanja koja se realizuju u Institutu za nuklearne nauke ‘Vinča’, projekat koji se odnosi konkretno na ispitivanje prenamene lekova za prevenciju lečenja kovida 19, poznat po akronimu kovid target, usmeren je u pravcu da se skrati ta procedura pronalaženja leka koji bi upravo efikasno lečio koronu. Kovid 19 je kompleksno, složeno oboljenje i sad imajući u vidu da imamo čitav niz lekova – antivirusnih, antibakterijskih, antikoagulantnih koji su već do sada pokazali izvesne efekte, dakle, određenim metodama se pristupilo ispitivanju prenamene određenih lekova”, objašnjava ona.

Prenamena, objašnjava Pajovićeva, znači da lek koji je već u primeni nakon predkliničkih i kliničkih istraživanja dobija novu namenu kad je u pitanju bolest za koju prvobitno nije bio registrovan.

Međutim, pogrešno je smatrati da kad se radi o prenameni da se lek može odmah upotrebiti, jer i tu postoji određena procedura.

                           Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU