in

Da li umete da ”izbrojite do 10” pre nego što odreagujete?

Da li umete da ”izbrojite do 10” pre nego što odreagujete?

Impulsivna reakcija je veoma bitna u rizičnim i hitnim situacijama, kada je brzina ključna da bi se sprečilo nasilje ili u samoodbrani. Na ovo utiče stres, kao i nedostatak informacija, ali najznačajnije su individualne karakteristike ličnosti, i kapacitet za frustracionu toleranciju 

Ali, posebno je opasna u formi zavisnosti, koju suštinski definiše sklonost zadovoljenju patološke potrebe kao što su kockanje, alkoholizam, prejedanje…

Smatra se da važnu ulogu imaju urođeni, genetski faktori, kao i neurohemijski činioci.

Jutro je, kažu, pametnije od večeri. Kada želite da donesete neku važnu odluku, ne činite to u afektu, već sačekajte da stvari “prenoće”. Zvuči mudro i pametno. Ali u praksi često nije tako. Uglavnom reagujemo ishitreno, vođeni trenutnim osećajima, ne razmišljajući previše o eventualnim posledicama. Svako je bar jednom bio u situaciji da da otkaz jer mu je baš “pukao film” ili da preseče i raskine emotivnu vezu. Pa, šta bude!

Stručnjaci kažu, da je to trenutak kada emocionalni um nadjača racionalnost. Koliko ishitrenost može da nas košta, i kako da naučimo da je obuzdamo, ili bar da izbrojimo do deset?

Psiholog i licencirani psihoterapeut Sanja Stanić, za “Život plus” kaže da je impulsivnost jedna od strategija za donošenje odluka i rešavanje problema. Nasuprot tome je druga krajnost, neodlučnost i konstantno preispitivanje. I jedno i drugo često predstavljaju problem u svakodnevnom životu. Budući da se zasniva na crti ličnosti, impulsivnost se često sagledava kao osobina po kojoj se ljudi međusobno mogu razlikovati. Od svakodnevnih, do krupnih životnih situacija u kojima je potrebno da izaberemo najbolju opciju za nas ili adekvatnu reakciju, nalazimo se u stanju psihološkog pritiska i frustracije. Impulsivnost je način da se ta trpnja prekine.

 

U kojim situacijama najčešće donosimo ishitrene odluke, koje su to tačke “pucanja”?

– Postoje situacije koje povećavaju verovatnoću da impulsivno reagujemo. Kada smo pritisnuti kratkim rokovima ili izloženi socijalnom pritisku, emocionalno smo prenapregnuti. Na primer, kada grupa ili zajednica kojoj pripadamo ima uniformno mišljenje, pri čemu je teško izgraditi i zadržati individualni stav, a lako je impulsivno reagovati “kao svi drugi” i podeliti odgovornost. Ili, reagovati suprotno grupi i izložiti sebe odbacivanju i osudi. U svakom slučaju, odluku ćemo doneti ne razmislivši o svim njenim aspektima i posledicama. Značajan uticaj ima svakodnevni stres, ali i nedostatak informacija može lako da navede osobu da impulsivno reaguje. Ipak, najznačajniji faktor su individualne karakteristike ličnosti i kapacitet za frustracionu toleranciju.

Ko je tome naročito sklon, postoje li osobe kojima je takvo ponašanje svojstveno?

– Impulsivna osoba se prepoznaje po tendenciji da donosi brze, nepromišljene i rizične odluke i da pribegava ekstremnim ponašanjima bez obzira na posledice. Reakcije na spoljašnje ili unutrašnje podsticaje karakteriše “odigravanje ponašanja” na način na koji to diktiraju jaka osećanja. Takvom afektivnom reagovanju su neke osobe posebno sklone. Smatra se da važnu ulogu imaju urođeni, genetski faktori, kao i neurohemijski činioci. Psihološki je najznačajnija sposobnost tolerisanja frustracije, odnosno nepovoljnih okolnosti, prepreka koje nas onemogućavaju da zadovoljimo naše potrebe. I pored toga što je urođena, ona se velikim delom oblikuje pod uticajem iskustva. Traumatska iskustva su značajan faktor u izgradnji impulsivnosti. Ako takvo ponašanje ometa osobu da ostvari adekvatne socijalne odnose i da se prilagodi sredini, onda govorimo o impulsivnom poremećaju ličnosti.

Za koje životne segmente se ishitrenost najčešće vezuje, da li se to više odnosi na situacije na poslu, u partnerskim odnosima, prijateljstvu ili…?

– Gotovo sve oblasti životnog funkcionisanja mogu biti pokazatelj nečije impulsivnosti, ali se najčešće i najlakše prepoznaje kada su u pitanju partnerske veze, odnos prema trošenju novca, upotreba/zlupotreba supstanci, funkcionisanje u poslovnom okruženju, u porodičnim i prijateljskim odnosima. Ishitrenost i njene posledice su posebno uočljivije u socijalnim konfliktima.

Kada se to smatra opravdanim?

– Kapacitet da impulsivno reagujemo je veoma značajan u rizičnim i hitnim situacijama, kada je brzina ključna da bi se izbegla opasnost. Samoodbrana i izbegavanje nasilja je jedna od takvih ugrožavajućih situacija. Opravdanost impulsivnosti se sagledava i u trenucima kada nemamo vremena da razmislimo o svim faktorima, pa se oslanjamo na intuiciju, unutrašnji osećaj. Takođe, spontanost u izražavanju emocija, posebno pozitivnih je kvalitet impulsivnosti. Međutim, stalno moramo da imamo u vidu negativne posledice, greške i probleme koje proizilaze iz prebrze reakcije.

Foto: Shutterstock

NAČINI RAZVOJA SAMOKONTROLE

Koliko ishitrenost može da nas košta?

– Mnogo. Ako su u pitanju bliski odnosi, takva reakcija može nepovratno da ih pokvari. Impulsivna kupovina nas može novčano oštetiti, kao i nepromišljena, rizična finansijska ulaganja. Posebno je opasna u formi zavisnosti koju suštinski definiše sklonost impulsivnom zadovoljenju patološke potrebe kao što su kockanje, alkoholizam, prejedanje, patološka seksualnost i slično.

Bez obzira na nečiju impulsivnu prirodu, kako takve osobe mogu da nauče da izbroje do deset?

– Najkraći odgovor je, tako što uče. Uče veštine racionalnog i kritičkog mišljenja koje se oslanjaju na veštine emocionalne regulacije. Tehnike emocionalne regulacija su vežbanje svesnosti, umirujućeg disanja, upotreba humora, brojanje naglas ili u sebi… Korisno je razvijati i kapacitet za samokontrolu (napravite pauzu, dišite, zapišite, odložite odgovor…). Zatim učiti veštinu donošenja odluka i razvijati emocionalnu inteligenciju. Nekada je taj proces dug, a kod veoma izražene impulsivnosti i prilično zahtevan, ali je koristan za razvoj ličnosti.

Na koji način još možemo da obuzdamo i kontrolišemo emocije?

– Neke od najefektivnijih tehnika su: da prepoznamo i pratimo obrasce naših impulsivnih reakcija. Sagledavanje situacija u kojima ishitreno reagujemo i povezivanje sa osećanjima i telesnim senzacijama. Korisno je da sagledamo svoje stavove i učimo da prepoznamo misli i uverenja koja su u vezi sa potrebom impulsivnog reagovanja. Od velike pomoći je da ih preispitamo i proverimo da li su realistična, logična i jesu li njihove posledice korisne za nas. To je dobra osnova za razvoj samokontrole.

Zanemarivanje prioriteta

Da li je možda u određenoj meri tome doprinelo i vreme u kojem živimo, ritam koji nas gotovo “nemilosrdno melje”, pa shodno tome i reagujemo?

– Ubrzan tempo života nas može uvući u vrtlog stresa na način da zanemarimo svoje potrebe i prioritete. U uslovima stresa je otežano adekvatno prepoznati i upravljati svojim emocionalnim stanjima. To nije jedini, ali je važan faktor koji značajno utiče na tendenciju impulsivnosti.


 

Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU